понедељак, 05. фебруар 2018.

Evropski gradovi: Padova – grad starih crkava i prašnjavih uspomena


Na severu Italije, nadomak Venecijanske lagune, u blizini mora leži velika Padska nizija. Na jednom njenom kraju nalazi se veliki grad, obgrljen rekama Brenta i Bačinjone, iz daljine pun kupola i visokih zvonika koji trepere u izmaglici. Padova čeka da zaronimo u njene stare ulice, crkve i zgrade u kojima su živeli neki od najumnijih ljudi svog vremena.

izvor: tripadvisor.it



U grad stižemo u toplo prolećno jutro, mešajući se sa žamorom melodičnog italijanskog jezika uzalud se trudeći da koristimo mali rečnik fraza. Brzina kojom govore stanovnici Padove nepremostiva je prepreka za nas.

izvor: raileurope.com


Ono što smo u autobusu čuli od našeg vodiča je da je grad osnovalo italonsko pleme Veneti, ali su ga ubrzo preoteli Gali. U 2. veku pre naše ere osvojili su ga Rimljani i tada dobija ime Patavijum, koje će mu i odrediti današnji naziv. Na početku srednjeg veka burna vremena donela su varvarska plemena Gota, Vizigota, Lombarda i Ugra. Nezavisnost su mu doneli bavarski vladari, kada postaje grad-državica nakon čega se brzo razvija a vladarske porodice Este i De Romano mu pronose slavu. Kraljevini Italiji pripada od kraja 19. veka.

izvor: hgv.nl

Dah starih vremena oseća se čim stupite nogom na topli padovanski asfalt. Odmah nas dočekuje Manastir Svete Justine, benediktinska opatija nastala još u 10. veku. Vezana je za crkvu Svete Justine, sagrađenu u 6. veku. Svoj današnji izgled građevine su dobile pre četiri veka a nastale su da bi se sakupili ostaci Svete Justine i ostalih mučenika Padove. Crkva ima dvadeset kapela raskošne lepote, od kojih je većina posvećena katoličkim svecima. Tu su i grobnice sa umetnički izrađenim nadgrobnim spomenicima i oslikani zidovi likovima Svete Justine, Bogorodice Konstantinopoljske i impozantne freske mučenika Svetih Kozme i Damjana i biblijska slika Masakra nevinih italijanskih slikara Baestre i Galvana.

foto Jelena Dilber


Prekoputa manastira nalazi se Botanička bašta koja grad krasi od 16. veka. U njenom sastavu je najstariji univerzitetski botanički vrt u kome se uzgajaju medicinske biljke za proizvodnju prirodnih lekova. Kad uđete u srce ovog raskošnog vrta, naći ćete se u jednom velikom  krugu podeljenom na parcele u kojima mirišu najrazličitiji cvetovi irisa, lotosa, ruža, rododendrona. Oko njega je prsten od staza omeđen orhidejama i palmama. Najstarija palma koja se ovde nalazi zasađena je 40 godina posle otvaranja botaničke bašte i stara je više od četiristo godina. To je Geteova palma oko koje je izgrađen staklenik, a grane su joj uvezane užadima da se ne bi polomile. Iza ribnjaka sa lotosima podignuti su moderni staklenici ispred kojih se prebrojava broj ugroženih životinja na našoj  planeti - slonova, gorila, nosoroga. Izgrađeni na dva nivoa, podeljeni su na delove koji prikazuju svaki kontinent ponaosob i različite temperature sa različitom vegetacijom.

foto Jelena Dilber


Čim se izađe iz jarkih boja i opojnih mirisa na svet pod oblacima i svetlostima pred našim očima ukazuje se prelepi Prato dela Vale, za stanovnike Padove samo Prato, omiljeno okupljalište.

foto Jelena Dilber

Na površini od 90 kvadratnih metara jedan je od najvećih trgova u celoj Evropi. Arhitektonski je biser elipsastog oblika okružen vodenim kanalom preko koga se nalazi nekoliko mostića koji ga povezuju sa ulicama Padove. Svuda u krug nižu se statue poznatih žitelja Padove kroz vekove. Kažu da su se nekada ovde nalazile i figure duždeva, ali ih je Napoleon, kada je zaposeo sever Italije, odmah uklonio. Danas je trg ispunjen najrazličitijim jezicima sveta.

foto Jelena Dilber

Naići ćete ovde na turiste, ali i Italijane kako sede i uživaju na čistim zelenim površinama ili pse kako veselo trčkaraju oko fonatne koja nasred trga pršti ka beskrajnom nebeskom plavetnilu. 

foto Jelena Dilber

Ulicom punom turista koji se tiskaju ne bi li videli najlepše kutke Padove stižemo do njene najvažnije znamenitosti - Crkve Svetog Antonija, izgrađene u 13. veku u čast Svetog Antuna Padovanskog.

foto Jelena Dilber

 Osam kupola, obasjanih dahom gotike i romanike, najslikanije su u ovom pelepom italijanskom gradu. One su izgrađene na sličan način kao i crkva Svetog Marka u Veneciji, koja je bila uzor graditeljima tokom izgradnje.Obe imaju kupole, koje su najvažnija odlika vizantijskog stila, u to vreme dominantnog pa se slične nalaze u celoj južnoj Italiji.

foto Jelena Dilber


U crkvi je trajala jutarnja misa a mnoštvo vernika posvećeno je sedelo u klupama i slušalo propovednika. Turisti su mimo njih prolazili i razgledali grob Svetog Antuna i njegove relikvije - u celosti jezik i vilicu i ostatke plašta, kao i prelepo oslikan ambulatorijum - ophodni brod iza oltarske pregrade. Pa ipak, najlepše je na zidovima – mnogobrojni raskošni Donatelovi radovi.
Uprkos opštem mišljenju, Sveti Antonije nije bio zaštitnik Padove već Portugalije. Pred kraj svog života živeo je u Padovi, gde je i sahranjen i gde je izgrađena crkva posvećena njemu.

foto Jelena Dilber


Kao deo velikog kompleksa crkve nalazi se franjevački samostan, koji se uz nju postepeno razvijao. Podeljen je na pet velikih zgrada i tremova, od kojih svaki ima svoje ime. U okviru njih nalaze se i senoviti vrtovi i muzeji u kojima se u izložbi prikupljenih svedočanstava o životu Svetog Antonija ili u antonijskoj biblioteci može mnogo saznati o njemu.

foto Jelena Dilber


Na Pjaci del Santo, kako je zovu Italijani, nalazi se i Kapela Svetog Đorđa, rimokatolička crkva koju je sredinom 14. veka sagradio markiz Soranja Ramondino Lupi kao porodičnu kapelu kada se sa porodicom nastanio u Padovi. Na njenim zidovima bogato oslikanim freskama stiče se osećaj lepote i strahopoštovanja prema umetnosti koja je stvarana vekovima.

foto Jelena Dilber


Lutajući uličicama Padove najbolje se upoznaje ovaj grad starih zdanja, zidova obgrljenih žućkastom patinom vremena, fenjerima i prozorima sa drvenim kapcima koji čuvaju od hladnih vetrova koji umeju da stignu sa mora.

foto Jelena Dilber


Svaka od njih, krivudava i puna pasaža, nosi po jednu prašnjavu uspomenu minulih vekova. I ko zna šta bi sve mogao da kaže svaki komad kamena uzidan u kuće samo kad bi mogao da priča.

foto Jelena Dilber


Istražujući i tragajući, izlazimo na mali zeleni trg na kome se nalazi kameni sarkofag. To je drevna Antenorova grobnica koja pripada jednom od najmudrijih savetnika trojanskog kralja Prijama, učesniku Trojanskog rata i osnivaču grada Padove. Spojen sa mitom iz Ilijade, Antenor je sahranjen u Padovi ali je u 13. veku ponovo postao aktuelan kada je prilikom iskopavanja za gradnju nove kuće pronađen kovčeg od čempresa i olova sa bronzanom pločom za koji se smatralo da pripada upravo njemu. Tada je odlučeno da se sarkofag postavi ispred kuće ispod koje je pronađen. Prilikom iskopavanja i ispitivanja posmrtnih ostataka ustanovljeno je da se u njemu nalaze delovi muškog i ženskog leša. Proučavanjem koštanih ostataka na američkom institutu u Arizoni ustanovljeno je da pripadaju čoveku koji je živeo u periodu između III i IV veka naše ere. Tako je zauvek odbačena mogućnost da su ovo Antenorovi posmrtni ostaci.

foto Jelena Dilber


Na mestu zgrade koja je tada sagrađena pored nje danas se nalazi Kancelarija lokalne samouprave Padove.

foto Jelena Dilber


Prekoputa Antenorovog trga nalazi se Palata Romanin Žakur iz 17. veka, koja je u davnim vremenima nazivana Kadoro jer je veoma podsećala na karakteristične venecijanske palate a prilikom restauracije u 19. veku dokićena je neogotskim detaljima i postala još lepša i raskošnija. Njena veličanstvena lepota najbolje oslikava dah vremena u kojima je živela ova čuvena porodica.

foto Jelena Dilber


U 19. veku palata je bila čitaonica i mesto političkih sastanaka i diskusija. I u prošlom veku njen značaj je bio veliki jer se upravo ovde otvorila knjižara Feltrineli, važno mesto za čitaoce, studente i padovanske profesore univerziteta. Na njenoj fasadi su dva natpisa: jedan svedoči da je ovde boravio čuveni italijanski pesnik Dante Aligijeri početkom 14. veka, ali je ta istorijska činjenica nepouzdana. Sa druge strane piše da su pre nešto više od sto godina zgradu bombardovali Austrijanci.

foto Jelena Dilber


Niz ulicu koja skreće u daljini vidi se Univerzitet Padove, smešten u čuvenoj Palati Bo, u kome je na prelazu iz 16. u 17. vek predavao i Galileo Galilej. 

foto Jelena Dilber

Osnovan u 13. veku, sedmi je po starini u svetu, a u Italiji odmah iza bolonjskog. U početku se na njemu izučavalo samo pravo i teologija da bi se ubrzo osnovale katedre i za astronomiju, medicinu, retoriku i filozofiju. Početkom 15. veka razdvojio se na dva univerziteta, ali se trista godina kasnije opet ujedinio. Danas ima 13 fakulteta i može se pohvaliti činjenicom da su među njegovim slavnim studentima bili i Nikola Kopernik i Torkvato Taso. 
  
foto Jelena Dilber

Univerzitet u celini predstavlja izuzetno kulturno-istorijsko nasleđe. Sastoji se od velikog broja restauriranih zgrada, srednjovekovnih kula i prelepih renesansnih palata. U starom dvorištu nalaze se dupli redovi dorskih i jonskih stubova iz 16. veka, Teatar Anatomija, a tu je i čuvena sala ukrašena sa četrdeset poznatih ličnosti koje su studirale na ovom prestižnom mestu, kao i originalnom stolicom Galilea Galileja. I dan-danas, kao i nekad, u jednoj od njih je stalna izložba bista i grbova, starih diploma, gravira i portreta, medalja, pečata i raznih drugih dokumenata.

foto Jelena Dilber


Ulicom San Kancijano dolazimo do istoimene crkve. Ova srednjovekovna bogomolja posvećena svetom Kancijanu nalazi se u blizini Trga dela Erbe. Na njenom mestu postojala je stara crkva još iz 11.veka, ali je ona zajedno sa dokumentima uništena u požaru koji se dogodio vek kasnije i bila posvećena mučenicima stradalim u burama i brodolomima. Umesto nje u srednjem veku je podignuta nova crkva. Lepota današnje građevine najviše se ogleda u fasadi, koja se sastoji od četiri korintska stuba koja se igraju nad belinom gipsa i rumenilom terakote. U dve niše nalaze se simboli nevinosti i poniznosti a između njih je slika mučeništva i suđenja svecima. Na vrhu prednje fasade nalaze se statue četiri jevanđelista.

foto Jelena Dilber


Prekoputa nje nalazi se palata Moroni, koja zajedno sa palatama Konsiljo i Dela Anćiani čini ogranke univerziteta. U ovim raskošnim građevinama iz 16. veka, oko kojih cveta mediteransko cveće jarkih boja i večiti žamor turista i užurbanih Padovanaca, danas se nalazi Skupština grada Padove. 

foto Jelena Dilber
 
foto Jelena Dilber

 
Napokon dolazimo do čuvene Pjace dela Erbe. Italijanski Trg bilja okružen je izuzetnim primercima arhitekture. Pored palate Rađone, ovde se nalaze i palata Debita, koja ga spaja sa Gospinim trgom. U prepodnevnim satima ovo mesto vrvi od života i najlepših boja svežeg voća i povrća. Današnji izgled ima još od 11. veka.  Nekada je po celom trgu prodavana roba a nakon izgradnje palate Rađone u njenom prizemlju otvorene su prodavnice u kojima se prodavalo gvožđe, vino, žito i koža. U palati del Podesta su se nalazile zlatare a na mestu današnje fontane bio je veliki bunar. Na njemu su se nekada izvršavala pogubljenja i u to vreme na vrhu Kule starešina nalazila se statua Pravde sa mačem i terazijama. U ta krvava vremena ovo mesto se zvalo Trg pravde.

foto Jelena Dilber


U savremeno doba sve je mnogo miroljubivije. U prepodnevnim satima ovo mesto vrvi od života i najlepših boja svežeg voća i povrća, a popodnevni sati sve do kasno u noć prožeti su gužvom turista. Popločan trg tada prekriju stolovi i stolice iz okolnih kafića pa je i zabava još veća.

foto Jelena Dilber


Palata Rađone koja od 13. veka omeđuje najveći deo trga najveća je građevina Evrope čiji krov ne pridržavaju stubovi. Velika dvorana na spratu je duga preko 80 metara i oslikana je alegorijskim freskama a danas je pretvorena u muzej. Gornji sprat srednjovekovne palate okružen je otvorenom lođom sa koje se pruža najlepši pogled na životom ispunjene okolne trgove.

foto Jelena Dilber


Sa njene druge strane je ništa manje živa Pjaca dela Fruta. Trg voća nekada se zvao Trg Peronio i vekovima je sa Trgom dela Erbe bio jedan od najvažnijih trgovačkih centara grada. Palata Rađone je sa ove strane deo kompleksa palate Komunale ili poznatije kao već spomenute palate Morone iz 13. veka, u koju spada i Stara kula. Od davnina ovo je mesto na kome su trgovci prodavali svoju robu: voće, povrće, živinu, tkanine, krzno, divljač i so. Na njemu se nalaze neke od najstarijih prodavnica u Padovi, kakva je radnja sa začinima iz 18. veka i poslastičarnica Gracijati, koja postoji od 19. veka, ali jednim svojim delom zauzima prostor iz 12. veka. 

foto Jelena Dilber
  
Na sredini trga nalazi se stub Peronio, po kome je trg nekada nosio ime. Na njemu se nalaze izrezbarene figure drveća raznog voća: palme, bundeve, kruške i dunje, a na vrhu je mali obelisk rađen od istarskog kamena na kojem je u bareljefu urađen grb grada Padove.
Kula starešina ili bela kula stremi u visine na Trgu dela Fruta. Ugnezdila se između starih srednjovekovnih zgrada kompleksa palate Komunale i posle tornja palate Bo, ova lepotica od terakote i kamena najviša je u Padovi. Nekada je u njenoj blizini stajala i Crvena kula, naspram ove od svetlog kamena, ali je ona srušena u zemljotresu u 14. veku.

foto Jelena Dilber


Nastavljamo dalje, ka trgu koji Italijani zovu Pjaca dei Sinjori u kome caruju sunce, brzi italijanski govor, stub sa krilatim lavom i kafići u kojima se pije aperol spritl. U proteklih sedam vekova koliko postoji, na ovom mestu su se održavali viteški turniri. Na njemu se danas u jutarnjim satima nalazi mala pijaca, a kuće još uvek imaju renesansne i srednjovekovne ukrase.

foto Jelena Dilber

Na njemu je najlepši Toranj sa astronomskim satom, na kome od srednjeg veka ponosno stoje statue Svetog Prosdokimusa i Svetog Antonija. Odmah pored je i srednjovekovni stub iz 18. veka napravljen od delova crkve Svetog Marka i kamena iz starorimskih vremena. 

foto Jelena Dilber
 

Kao što skoro svaki padovanski trg mora da ima po jednu crkvu, tako je i ovde. Crkva Svetog Klimenta iz 12. veka okružena je srednjovekovnim kućama. Građena u manirističkom stilu, vidljivo joj je samo pročelje na čijem se zabatu koji drže stubovi nalazi statua svetog Klimenta a niže od njega svete Justine i svetog Danijela, a u nišama pored okruglog kitnjastog prozora nalaze se statue svetog Jovana Krstitelja i svetog Alojzija Goncaga s kraja 17. veka. Poznata je po čuvenim orguljama koje stvaraju svoju magičnu melodiju od početka prošlog veka.

foto Jelena Dilber

Južno od Pjace dei Sinjori, ili Gospinog trga, stižemo do Katedrala Uspenja Device Marije, padovanske katedrale posvećene Velikoj Gospi, koja je od 4. veka sedište padovanskog biskupa. Na njenom mestu nalazile su se dve crkve. Jedna je podignuta nakon proglašenja Milanskog edikta 313. godine, bila je posvećena svetoj Justini i stradala je u zemljotresu a uspomenu na nju čuva kameni stub sa krstom koji i danas stoji na njenom nekadašnjem mestu. Šezdeset godina nakon zemljotresa podignuta je nova crkva sa zvonikom, a lepota ove srednjovekovne građevine i danas se čuva na nekima od fresaka današnje crkve. U 16. veku biskup Petar Barozi poželeo je da modernizuje staru crkvu i dva naredna veka je trajao njeno uređenje da bi konačno dobila današnji izgled. Proširena je i ukrašena, dograđena joj je kupola u romaničkom stilu a njen dizajn se prirpisuje Mikelanđelu. Iako to nije istorijski tačno, žitelji Padove i dalje vole da veruju u to, verovatno zato jer je građena u njegovo, renesansno doba.

foto Jelena Dilber



Danas je omeđena krstionicom sa jedne i biskupskim dvorom sa druge strane,  koji je danas pretvoren u muzej umetnosti.U tišini i hladu crkve nalazi se nekoliko kapela svetaca, kripti i prelepih statua. Arhiva i bogata prošlost biskupije sačuvane su u Glavnoj biblioteci koja se nalazi sa zadnje strane katedrale.

foto Jelena Dilber


Vraćajući se ka početku našeg puta, od Trga dela Erbe, skrenuli smo u malu ulicu pored Skupštine grada Padove ka Trgu Garibaldi. Saznali smo da je više puta kroz istoriju menjan, ali danas je malo ljupko središte u kojoj se svaki čas čuje zujanje motora na kojima mladi Italijani rado krstare po svom gradu. U njegovom središtu izdiže se statua bezgrešne Madone dei Noli, koja je u 18. veku podignuta na nagovor parohijana crkve Svetog Mateja zbog stalnih psovki i prostačenja trgovaca senom i kočijaša poštanskih kola.

foto Jelena Dilber

Ulicom od Trga Garibaldi stiže se do najlepšeg parka Padove - Gradskog parka Đardini del Arena. U ovom beskrajnom zelenilu, tik uz gradske zidine, nalaze se neke od najlepših istorijskih znamenitosi grada. U njemu su ostaci Arene, antičkog rimskog pozorišta Padove, ali i neki od najznačajnijih verskih objekata.

foto Jelena Dilber



Takva je kapela Skrovenji, oslikana najpoznatijim Đotovim freskama iz 14. veka, remek-delima ranoevropskog slikarstva na kojima su predstavljeni prizori iz života Device Marije i Isusa Hrista, Strašni sud i oslikani simboli poroka i vrlina. Ime je dobila po padovanskom bankaru i Đotovom meceni Enriku deli Skrovenjiju koji je kupio zemlju na kojoj je kapela podignuta, a korišćena je da se prosjacima pomaže i deli hrana.

foto Jelena Dilber



U blizini parka je Crkva Eremitani, koja pripada avgustinskom redu, a izgrađena je u 13. veku. Posvećena je svetima Filipu i Jakovu i poznata je po neobičnoj drvenoj tavanici. Iako je bila prilično oštećena tokom Drugog svetskog rata iza karakteristične rozete nad ulazom i dalje čuva svoje bogato nasleđe i grobnice čuvene padovanske porodice Karara.

foto Jelena Dilber


U blizini crkve nalazi se i Muzej Eremitani u kome se nalaze arheološke iskopine čija starina seže do 8. veka pre naše ere i kolekcija srednjovekovne i moderne umetnosti sa preko tri hiljade slika i skulptura. Zajedno sa palatom Cukerman, u kojoj se nalazi Muzej primenjene umetnosti sa veličanstvenim izložbama nameštaja, odeće, predmeta od stakla, keramike i rezbarenog drveta i dragulja i Muzeja Botaćin, u kome se nalazi numizmatička kolekcija, predstavlja veliki umetnički kompleks neprocenjive vrednosti.

foto Jelena Dilber


Malo-pomalo, došlo je vreme je da se vratimo na žubor i šarenilo Trga Prato dela Vale i napustimo Padovu. U toplom aprilskom danu ona je lagano ostala za nama, pozlaćena od sunca koje se probijalo kroz oblake, pomalo uspavana i prašnjava od drevnih dana koji su na njoj ostavili trag, ali ipak prelepa, kao neka stara čarobnica koja u svom još živom oku čuva nekadašnji stari sjaj i mami svakog da joj se opet vrati.

izvor: exploreitaly.com








 

 

петак, 19. јануар 2018.

Glečeri – uspomena planete na davna ledena doba




Blještava belina pod modrim nebom. Plavičasta gomila leda koja lagano, najčešće nevidljivo golim okom, klizi nizbrdo. Ledena reka koje se sliva nad večno uspavanim snegom. Ovo je najmoćnija sila prirode koja nezaustavljivo struže zamrznuto tlo i stene i stvara velike i duboke doline. Glečeri tako svojom veličanstvenom moći prave najlepše kutke prirode i podsećaju kako je nekada izgledala naša planeta dok je dremala okovana ledom.

izvor: pixabay.com


Ovako od vrha visokih planina počinje glečer ili lednik koji se, survavajući se na vrtoglavih visina, spušta i ogromnom snagom sopstvene težine gura zbijeni sneg, velike odronjene stene i krhotine iskidanog kamenja. Ostavljajući za sobom veliki krš i lom tokom laganog ali nemilosrdnog silaženja pretvara se u džinovsku strugalicu koja krči i grebe doline pred sobom i menja sve našta naiđe.

izvor: pixabay.com


Najpoznatiji delovi naše planete u kojima se nalaze karakteristični lednički krajolici su uglavnom planinska područja severa Evrope, Evroazije i veliki deo Severne Amerike. Tokom poslednjeg ledenog doba, koje se završilo pre desetak hiljada godina, ove oblasti bile su zatrpane velikim ledenim pločama, od kojih je većina bila debljine čitav kilometar. Od tada pa do danas one se lagano tope i spuštaju u velike doline koje stvaraju same.

izvor: pixabay.com


Led iz tih ogromnih ledenih prostranstava sada se nalazi još samo na polovima i vrhovima visokih planina na kojima još uvek vlada večni sneg. 

izvor: nationalgeographic.com


Velika ledena prostranstva Antarktika i Grenlanda u nauci se nazivaju kontinentalnim lednicima ili ledenim pločama zato što se na njima led stalno kreće obalama, gde se, dolazeći u dodir sa vodom, glečeri odlamaju i plutaju stvarajući velike sante i ledene bregove.

photo Jason Auch


Tako se sredinom prethodne godine od antarktičke ledene ploče odlomila najveća santa leda na svetu. Sa površinom od skoro 6 hiljada kvadratnih metara ona je najveća zabeležena otkad postoje merenja. A pukotini koja se na njoj prvobitno pojavila bilo je potrebno sedam godina da se produbi i zauvek je odvoji od kontinenta. 

izvor: pixabay.com


Na Antarktiku se nalazi i najduži glečer na svetu – Lambert, koji je dug 402 kilometra. 

izvor: rses.anu.edu

Pored njega su i Hjubard i Ketlic, koji se nalaze na novozelandskoj teritoriji večno zamrznutog kontinenta.

izvor: newzealandgeographic.com


Na severu Grenlanda se nalazi najbrži lednik na svetu. To je Kvarajak, koji dnevno pređe 20 do 25 metara.

izvor: constantinalexander.net


U njegovoj blizini je i drugi po dužini lednik na svetu – Peterman, sa dužinom od 200 kilometara. Nešto zapadnije nalazi se još jedan ogromni glečer – Humbolt, koji ima najveću širinu na svetu – čak 95 kilometara na svom završetku. Oba ova glečera sežu u dubinu do 3 kilometra.

izvor: twitter.com


Na planinama je situacija malo drugačija. Glečeri mogu da nastanu na bilo kojoj visokoj padini na kojoj se godinama skuplja i ostaje sneg. Kada postane težak, a duboko ispod počne da se topi, velika masa počne da klizi.

izvor: pixabay.com


Na strmijim delovima svog puta lednik može da preraste u vodopad. Takva masa ledenih odlomljenih blokova na svojoj površini stvara pukotine prekrivene ledenim mostovima i snegovima. Takav je vodopad Kumbu koji se nalazi na južnom sedlu Mont Everesta i za alpiniste je najopasnije mesto na svetu.

izvor: pinterest.com


Dok se spušta, glečer usput skuplja sve našta naiđe i tako osnažen može da izdubi stenu dvadeset puta brže nego reka. Na taj način lednici godišnje ostružu čak 3 milimetra površine stene i pomiču ih i razbacuju po nižim ravnim predelima.

izvor: wikipedia.com

Doline koje dube najlepši su prizori naše planete. Najfascinantnija je svakako Josemiti u američkoj državi Kaliforniji. Ovaj kraj je pre 10 miliona godina bilo predeo niskih brežuljaka, ali su se pomeranjem planina izdigle granitne stene među dolinama reka. Sedam miliona godina kasnije započelo je ledeno doba i tada se sve zaledilo. Od tada glečeri su počeli da se pomeraju, uglačavali su stene i još više dubili doline. Kada se pre deset hiljada godina led otopio, veliko jezero ispunilo je duboku dolinu Josemiti. 

izvor: nationalparkformation.com

I ono se vremenom isušilo i iza sebe ostavilo plodnu dolinu između veličanstvenih granitinih stena i veliki kanjon Tuluna. Danas je Nacionalni park Josemiti poznat po svojoj neverovatnoj lepoti, veličanstvenim oblicima stena, strmoglavim vodopadima i džinovskim sekvojama.

izvor: climbingformation.com


Na krajnjem severu Severne Amerike nalazi se carstvo leda i tišine. U davno doba veliki glečer Lorentid prekrivao je ogromno prostranstvo Kanade i veći deo Sjedinjenih Američkih Država više puta tokom različitih perioda ledenih doba. Kada je počeo da se povlači, iza njega su ostale prirodne lepote koje oduzimaju dah. 

izvor: pinterest.com


Zahvaljujući njemu na kanadskoj teritoriji nalaze se neka od najlepših zaleđenih ostrva i arhipelaga. Takvo je ostvo Elzmir, čiju su obalu milionima godina dubili glečeri. Tako je nastao i fjord Arčer, čiji duboki kanjoni imaju litice visoke i 700 metara i sa tako strahotnih visina obrušavaju se pravo u more.

photo Mick Hartley


 
Na ostrvu Njufaundland glečer se spustio u dolinu duboku 600 metara i odvaljujući strane planine Long Rendž, na samom dnu napravio kanjon i u njemu ledničko jezero Vestern Bruk.

izvor: flickr.com


Kanadska provincija Alberta poseduje nacionalni park izuzetne lepote. To je Banf, planinsko jezersko područje čije su planine nastale pre 70 miliona godina. Sa njih se spustio glečer Kolumbija, koji je za sobom ostavio mnogobrojna lednička jezera. 

izvor: thetripwishlist.com

Jedno od najlepših je jezero Luj, poznato po raskošnoj lepoti zahvaljujući glečerskom mulju nataloženom na njegovom dnu koje prelama svetlost i daje neverovatan smaragdni blistav odsjaj. 

izvor: pixabay.com


Najviše lednika ipak je na Aljasci. Toliko ih je mnogo da je cela jedna ogromna uvala nazvana Zaliv glečera

izvor: pixabay.com

Oni se još od ledenog doba povlače pa se i dan-danas na sve strane čuje lomljava i pljuskanje ogromnih komada leda veličine njujorških nebodera kako se odlamaju sa ledenih odseka i padaju niz obale Aljaskog zaliva. 

izvor: pixabay.com

Iza 4 hiljade godina starog ledenog pokrivača tada se ukazuje gola zemlja koja je preživela svoje poslednje ledeno doba na koje ponovo mogu da se vrate biljke i životinje. 

izvor: thenewyorktimes.com

U ovom nacionalnom parku na granici Sjedinjenih Američkih Država i Kanade nalaze se mnogobrojni fjordovi koji zadiru i do 100 kilometara u kopno i čak 16 glečera koji se sa vrhova visokih i preko 4 hiljade matara bučno lome spuštajući se pored bujnih četinara, sve do hladnih voda severnog Pacifika. Ispod crvenih i zelenih odblesaka polarne svetlosti glečeri se sve više tope i smanjuju jer se svake godine više snega leti otopi nego što zimi ponovo padne.

izvor: smithsonianjourneys.com


Ni Južna Amerika ne oskudava u lepotama ledničkih umetničkih prstiju, naprotiv. Najspektakularniji prizor koji glečeri mogu da naprave događa se svake dve ili tri godine u nacionalnom parku Los Glasijares na jugu Argentine.

izvor: elfinancijero.com

Jezero Argentino nalazi se ispod ledene kape Patagonije u blizini najviših vrhova Anda. Najveći od njih je Upsala, koji se spušta ka jezeru i neprekidno gura velike plavičaste ledene bregove. 

izvor: wikimedia.com

Međutim, od svih njih najzanimljiviji je lednik Moreno, koji kao i ostali klizi niz planinu ka jednom od rukavaca jezera. 

izvor: pixabay.com

Kad stigne do vode, on se ne zaustavlja već nastavlja dalje, kao ogromni ledeni zid visok 60 metara preko jezera ka suprotnoj obali čupajući pritom četinare koji se nalaze u bujnim šumama uz obalu. Tako stvara pravu branu a kada jednom u nekoliko godina led popuca, zaustavljena voda uz strahovit prasak i zaglušujuću grmljavinu probije svoju prepreku i pokulja napred. 

izvor: getyourguide.com

Da je Patagonija pravo carstvo lednika, dokaz su i čileanski planinski vrhovi Kuernos del paine, koji se izdižu u južnom delu Anda. Ovi, u prevodu sa španskog, granitni rogovi pameti nastali su radom vulkana kada je lava izbila na površinu i stvrdnula se. A njihov fantastičan oblik zaobljenih vrhova i vertikalnih litica dali su im glečeri koji su se spustili u dolinu i od svoje istopljene vode stvorili prelepa modra jezera i živopisne močvare prekrivene crvenom, zelenom i žutom mahovinom. 

izvor: torresdelapaine.com

Na severu Evrope, ne velikom Skandinavskom poluostrvu nekada je bio večiti sneg i led. Lednici su silazeći sa norveških planina stvarali doline u obliku latiničnog slova U, koje je pre mnogo hiljada godina prekrila voda i tako su nastali fjordovi.

izvor: pixabay.com


Najveći evropski lednik Aleč izgleda kao da krivuda sa visokih vrhova Alpa u središnjem delu Švajcarske. Dug je 20 kilometara a na najvišem vrhu izmerena je debljina lednika od 900 metara. Na tom mestu spajaju se četiri velika snežna polja koja ga snabdevaju snegom i ledom. Ovo je i jedno od najvećih razvođa Evrope jer se odavde otopljene vode slivaju u Severno more i Rajnu sa jedne i Ronu i Sredozemno more sa druge strane. Nažalost, zbog stalnog povećanja temperature na planeti on se lagano povlači. Kakve su mu dimenzije bile u ledeno doba pokazuju stabla i korenje drveća koji dostižu starost od čak 3 hiljade godina.

izvor: zanimljivageografija.com


Koliko glečeri menjaju reljef i zajedno sa prirodom stvaraju lepotu dokaz je i upravo reka Rona, koja zapravo i nastaje od njih. Umesto izvora koji svaka reka mora da ima, njen je izvor sam Ronski glečer kod prevoja Gothard u švajcarskim Alpima, od čijeg laganog topljenja ona nastaje.

izvor: beanari co.uk.


Ali najspektakularnije slike koje uz lednike stvara priroda vide se na Alpima. Na najvišem evropskom planinskom vrhu Monblanu ogromna zamrznuta reka teče niz krševitu vijugavu dolinu.

izvor: pixabay.com

To je njegov najveći glečer, Mer de Glas, koji uz nazubljene vrhove i ledene provalije već 250 godina oduzima dah hrabrim alpinistima svojom jedinstvenom lepotom. I ne samo njima, ovo je mesto koje je svojom veličastvenom i strahovitom lepotom ostavilo trag u nekim od najlepših svetskih književnih dela. Najpoznatiji je roman Meri Šeli Frankenštajn, koji je ova slavna engleska književnica smestila na ledene padine Mer de Glasa i Mon Blana.

izvor: on2in2.com

Ko ne želi da se penje i uživa u pogledu koji se polako menja, može ovu ledenu raskoš posmatrati i iz žičare koja se penje iznad šuma smreke i borova sve do hotela na samoj ivici glečera.

izvor: chamonix.com


I čuveni nazubljeni oblik vrha Materhorn je nastao kao posledica rada glečera. Ova planina na granici Italije i Švajcarske nastala je pre 50 miliona nastala kroz sudar dve tektonske ploče afričkog i evropskog kontinentai tako je nastao njegov rog. A da u ledenoj tišini ostane toliko strm da na njemu ne mogu ni snegovi da se zadrže, pobrinuli su se glečeri ledenog doba. Spuštajući se sa njegovog vrha načinili su ovalna udubljenja  u kojima se zadržavao sneg i lagano spuštao ka podnožju. Hiljadama godina odseke je strugao led i ostavljao iza sebe strme i izlomljene strane. Od svega ostao je vrh oštrih nazubljenih ivica koji je i dan-danas teško osvojiti.

izvor: pixabay.com


Kada su se lednici povlačili sa planina iza njih su ostajale izdubljene nizije koje su se napunile vodom. Tako su nastala mnogobrojna švajcarska jezera, od kojih su najveća Bodensko, Ciriško i Ženevsko.

izvor: militaryingermany.com


Nešto južnije, preko Pirineja, planinskog lanca koji deli Španiju od Francuske, nekada se protezao ogromni lednik. Kada je počeo da se spušta sa tri najveća planinska vrha Perdido, Silindro i Ramon, poznatija kao Tri sestre, nastale su četiri planine. 

izvor: spain-holiday.com

Spuštajući se ka nižim delovima, glečer je pre 15 hiljada godina lomio šume bukve i ariša i mnogobrojna zimzelena stabla ostavljajući za sobom pustoš. Usput je stvorio jedan ovalni plato, prirodni amfiteatar, spektakularni Sirko de Soaso, sa čijih se stena spušta čuveni vodopad Konjski rep. Nastavljajući dalje, lednik je stvorio duboki kanjon Ordesa kojim teče reka Arazas.

izvor: shutterstock.com


 Azija je kontinent na kome se nalaze glečeri na najvećim visinama. Na velikom planinskom vencu planini Karakorum, koji se proteže između Pakistana, Indije i Kine, nalazi se najviše vrhova viših od 8 hiljada metara, među kojima je i K2, drugi po visini vrh na svetu. U ovom najzaleđenijem delu naše planete nalaze se i dva najveća glečera na svetu koja su van polarnih regiona. To su Sijačen i Hispar Bjafo. 

izvor: wikipedia.org


U najudaljenijoj oblasti sveta, na Novom Zelandu, takođe postoje glečeri koji ispunjavaju strahopoštovanjem svakoga ko se zaputi u ovaj deo sveta. Oni se nalaze na Južnim Alpima, planinama Južnog ostrva. Na ovom mestu se sa 3.725 metara nalazi i najviši vrh Novog Zelanda, planina Kuk ili, prema nazivu lokalnog stanovništva, Aoraki. 

izvor: panoramio.com

Ovo je oblast na kojoj se u prošlom veku nalazilo čak tri hiljade lednika, od kojih su se mnogi povukli zbog otopljavanja planete. Najveći od svih, Tasmanijski glečer, smanjio se za čak 6 kilometara. Svi oni stvorili su velike ledničke doline i ispunuli svojim otopljenim vodama mnoga jezera, kakva su jezero Koleridž i Vakatipu.

izvor: backcountrybibles.com


I na području Balkana nekada je bilo mnogo lednika. Od njihovog spuštanja i topljenja nakon ledenih doba na visokim planinama ostala su lednička jezera.

izvor: dedi.si


Tako je od nekadašnjeg Triglavskog lednika nastalo nekoliko manjih jezera i u podnožju dva veća – Bledsko i Bohinjsko.

izvor: hellomagazine.rs


Najjužnije od svih, na samom završetku lednika, formiralo se Plavsko jezero između planina Prokletije i Visitor u Crnoj Gori. Ono je nastalo u oblasti koju je prekrivao Plavsko-gusinjski lednik i zahvaljujući svojoj veličini najveće je ledničko jezero na Balkanu. 

izvor: waytomonte.com


Koliko je izmenjena klima na planeti vidi se po sve većim promenama na lednicima. Sa sve višim temperaturama i oni se lagano smanjuju. Njihovi uticaji na reljef Zemlje su spori i dugotrajni, ali im je priroda ipak namenila neku ulogu. Iako svojim spuštanjem uništavaju biljni i životinjski svet, ipak sa druge strane donose ravnotežu - najveći su izvori slatke vode na planeti i važni jer pune bistrom vodom planinske reke. 

izvor: pixabay.com


Priroda sve stvara sa razlogom i čak i ono što uzme, vrati na drugi način još više i velikodušnije. Ali samo ako joj dopustimo da bude svoja i ne skrnavimo je svojim navikama. 

izvor: pixabay.com