субота, 31. децембар 2016.

Mala bajka na rubu Deliblatske peščare



U južnom Banatu rasula se Deliblatska peščara na sve strane. Priljubila se uz obale Dunava pa sve do obronaka Karpata. Neobična u svojoj lepoti, prepuna zatalasanih peščanih dina, najlepša je kad u proleće sva procevta pa se njene livade oboje prelivima banatskih božura i orhideja dok je pod modrim nebom preleću sokolovi i orlovi.

deliblatska444
izvor: serbia.com

Sve ovo liči na bajku, zar ne? I pitate se da li je moguće da ovakav svet pun tišine i lepote zaista postoji. Naravno, ali u njemu postoji još jedno skriveno mesto koje je još čarobnije i lepše.

klodi delib panoramio
izvor: panoramio.com

Na rubu peščare smestilo se malo izletište Devojački bunar. Krajem 19. veka, dok je ovde još zasipao dah austrougarskih vremena, među kućama i velikim vinogradima koji su se talasali niz peščaru, nastala je Vekerlova kolonija. Mnogo godina kasnije, kad je ovde već bila srpska zemlja, iskopan je veliki bunar oko koga su se skupljale devojke i nosile vodu radnicima u peščari, umornim i iscrpljenim od jakog sunca. Tako je po njima i celo mesto Devojački bunar dobilo ime.

klodi devojacki bunar boris dimitrov
foto: Boris Dmitrov

I baš ovde, među zamršenim putevima, bujnim rastinjem i zapletenim granama lišća, skrio se jedan čaroban vrt u kome kao da je neko vilinskim štapićem prosuo svetlucavu prašinu i napravio malu bajku. U bašti gospođe Klotilde kao da je mašta zavladala svetom. On potpuno neočekivano izbija pred pogledom putnika namernika. Uz belu ogradu od grana drveta pruža se veliki travnjak sa neobičnim figurama koje kao da su pobegle iz nekog dečjeg lutkarskog pozorišta i svoj mir našle u ovom skrivenom ćošku sveta. Ima tu svega, i figura devojaka, i momaka, i životinja, i pesama ispisanih na dugim stranicama, i cveća, i drveća, dok ih sve nadvisuje kućica kao iz bajke.

klodi dobordoslica
izvor: miranov.site

Gospođa Klotilda Kolbert Milovanović stvara ovaj magični vrt. Ona je ta koja kao neka čarobnica pravi ove neobične skulpture i uklapa ih sa prirodom kao da su oduvek čekale da budu spojene.

pravljicno_bitje3
izvor: miranov.site

Naizgled neobično, ali sasvim jednostavno. Gospođa Klotilda je iz sveta oko sebe crpla i inspiraciju i materijale za svoje figure. I od njih napravila bajku. Ako bismo je pitali koja joj je najdraža, sigurno ne bi mogla da se odluči. Jer svaka ima svoj pečat i zauzima važno mesto u ovom vrtu nestvarne lepote.

pravljicno_bitje
izvor: miranov.site

Sve ovde odiše životom i ljubavlju prema prirodi. Leptir koji sa svojim mrežastim krilima kao da se sprema da poleti.

klodi metuli miranov.site
izvor: miranov.site

Muzikant koji kao da će sa svojom tamburom zasvirati najlepše vojvođanske pesme.

klodi muzikant miranov.site
izvor: miranov.site

Crvenkapa koja blista u svojoj crvenoj kreaciji sa korpom punom ruža.

rdeca_kapica
izvor: miranov.site

Mlada koja usred vrta u svojoj dugoj beloj venčanici kao da čeka svog mladoženju.

klodi mlada
izvor: miranov.site

Neobične skulpture nastale su u vreme kada je gospođa Klotilda posle mnogo dana knjigovodstvenog rada konačno dobila malo vremena za sebe. Ova neobična žena, u mladosti državna prvakinja u skoku padobranom, pokazuje da je sve u vezi sa njom posebno. I da i životne nedaće mogu da se prevaziđu ako ste hrabri i snagom se branite od njih. A da ništa nije slomilo njenu dušu, pokazala je kada je počela da razvija svoj talenat, duboko zapretan u njoj i, poput velikih umetnika, stvara svoja dela.

pravljicno_bitje4
izvor: miranov.site

Sve što je vodilo bila je mašta, domišljatost i želja da iz prirode i svog okruženja uzme ono što joj je potrebno. Tako je nastao par nojeva od ženskih čizmica na štiklu i perja od posebne vrste trava. Oni ne samo da se šepure u vrtu nego i obaveštavaju da ste na pravom putu, u Aveniji kaktusa.

klodi nojevi
izvor: miranov.site

Pilot je nastao od starog debla drveta, a i njegov mali avion, koji je od ukrštenih grana, pa kao da je na svojim krilima spreman da poleti i vine se u visine zajedno sa banatskim orlovima i sokolovima.

klodi pilot miranov.site
izvor. miranov.site

Ipak, najkreativnije je nastala žirafa. Dok se lutkica pripija uz njen vrat, mini suknja koja je čini pravom namigušom joj tako lepo stoji zahvaljujući pričvršćenom poklopcu od WC šolje koji se ispod nje skriva. Gospođa Klotilda je u svojoj kreativnosti umela da sačuva svaku stvar i od nje napravi nešto korisno.

klodi zirafa
izvor: miranov.site

Da u njoj ne leži samo talenat na kome bi pozavideli i mnogi vajari, već i prava pesnikinja, vidi se po pesmama koje je ispevala o peščari, a koje poput starih pisama na pergamentima vise sa grana drveća po rubu vrta da ne smetaju skulpturama u njihovom šepurenju.

klodi pesma
izvor: miranov.site

A da jedan talenat prati drugi, dokaz su i slike kojih gospođa Klotilda ima na pretek. Ni one nisu obične, već, naprotiv, jedinstvene kao i sve drugo što dotakne njena ruka koja na sve strane širi magiju. I ovde ona najveću inspiraciju crpi iz peščare i njene veličanstvene prirode.

klodi slika pescare
izvor: miranov.site

A da ni slike nisu obične, pokazuje način na koji ih stvara. Cveće na njima nije naslikano već je od pravih osušenih cvetova, staze su od pravog peska iz Deliblata, čipkane haljine od orahovog lišća, toliko izjedenog lisnim vašima da su od njega ostale samo žilice.

klodi slika iz puscave miranov.site
izvor: miranov.site

Ipak, najupečatljivija je trodimenzionalna slika devojke sleđa, čija duga plava kosa izgleda tako stvarno, kao da je prava.

klodi kosa miranov
izvor: miranov.site

Tajna leži u tome da baš ova trava iz peščare kad se sasuši daje lepotu ovoj atraktivnoj plavuši.

klodi trava koju koristi za kosu
izvor: miranov.site

I ovde je sve tesno povezano sa prirodom, kao da je gospođa Klotilda našla pravi način da se sa njom tako dobro spoji da jedna drugoj štedro dele svoje darove. Da je tako, dokaz je i nekoliko kaktusa koje je zasadila usred vrta, a oni su, očigledno zadovoljni u svom okruženju, počeli toliko da se razmnožavaju da ih je sad puna bašta. Preživljavaju čak i duge peščarske zime i jake košave koje duvaju sa Karpata.

klodi kaktusi
izvor: miranov.site

Da ni zima ovde nije turobna već, naprotiv, vrlo vesela, najavljuje Deda Mraz sa torbama punim darova, koji, kad se sve zabeli od snega, kao da na skijama kreće na svoj dalek put. A ukrasno novogodišnje osvetljenje koje je gospođa Klotilda postavila u svom vrtu, samo još više pojačava čaroliju.

klodi deda mraz miranov.site
izvor: miranov.site

Iznad celog vrta stoji mali putokaz “Prečica do raja”. Nastala je zahvaljujući komšinici koja je bila prinuđena da stanuje u zgradi na groblju, pa kad se preselila u kuću do ovog čarobnog vrta, imala je utisak da je došla u sam raj.

klodi precica do raja
izvor: miranov.site

I nije daleko od istine. Živeti pored gospođe Klotilde je kao biti na samom ulazu u raj. Put do nje jeste teško pronaći i proći kroz zapleteno šiblje i nabujalu prirodu, ali do raja se ionako ne stiže lako. A da on zaista i postoji, dokaz je baš ovaj mali skriveni bajkoviti kutak sveta, u kome su se jedna žena i priroda tako čvrsto sljubile da i čaroliju pretvaraju u stvarnost.

pravljicno_bitje2
izvor: miranov.site

P.S. Veliku zahvalnost dugujem gospodinu Miranu, bez čijeg teksta “Čarovnica iz puščavskega raja” (http://miranov.site/klodi/) i predivnih slika, ova priča ne bi ni nastala.

петак, 30. децембар 2016.

Klisura reke Đetinje – putevima planinske lepotice




Na severnom kraju Zlatibora, u Kremanskoj kotlini, kraju punom mistike i narodnih priča o proročanstvima čuvene porodice Tarabića, spajaju se četiri reke. Neka s Tare, neka sa Zlatibora, nose svoje hladne nemirne vode i u Pustom polju, na mestu koje se zove Sklopovi, Bratešina, Konjska reka, Užički potok i Tomića reka stvaraju jednu veliku. Tu nastaje Đetinja, koju ove hladne vode čine tako jakom da će silovito probiti svoj put kroz krečnjačke litice i krivudati dubeći planine.

djetinja kremanska kotlina
izvor: serbianoutdoor.com

I upravo ovde, na samom zapadu Srbije, nastaje jedna od najlepših planinskih reka naše zemlje. Ali ne samo kroz planine, njen put će se naizmenično kretati kroz okomite stene od kojih će jedva naslućivati komade plavog neba i prostrane kotline u kojima će se valjati lagano sve do novih prepreka i useka.

djetinja
izvor: panoramio.com

Kao i kraj iz koga potiče, tako joj je i ime obavijeno mistikom. Stare narodne priče pune mašte davale su i njenom imenu neobična objašnjenja. Neki su skloni da veruju da je ime Đetinja nastalo kao posledica toga što su Turci bacali decu (đecu) u reku, neki opet veruju da njena složenica ima značenje “reka koja teče krivudavim koritom”, a neki da su joj ovo ime dali Turci jer su ga tako izgovarali. Ali najbliže istini je verovatno da njen naziv Cetina potiče još iz rimskog doba i zapravo znači Konjska reka. A da bude još interesantnije, ona danas upravo i nastaje od rečice sa tim imenom.

djetinja kanjon
izvor: stapari.rs

I kao i svakoj planinskoj reci, i Đetinji predstoji težak put, pun prepreka koje treba prevazići, a kotline joj dođu kao mesta predaha pred nove izazove. Tako odmah po nastanku sledi klisura Ljuštice da bi je očeličila pred nove dubine, a reka Karačica joj svojim vodama daje snagu.

djetinja kanjon s jovicic
foto S. Jovičić

U Bioštanskoj kotlini Đetinja može da odahne i umiri svoje brze vode koje dube svaku stenu i valjaju svaki kamen. Ovde, u podnožju planine Ponikve, čovek je Đetinju prvi put pregradio i stvorio najveće jezero njenog toka – Vrutci. Ono je nastalo krajem 20. veka gradnjom visoke brane za potrebe snabdevanja ovog kraja rezervama pijaće vode, ali i da štiti od poplavnih talasa otopljenih snegova i voda sa okolnih planina. Lučni zid napravljen u tesnacu klisure zadržava oko 54 miliona kubnih metara vode i pravi veliko jezero koje se proteže sve do sela Bioska.

djetinja jeyero vrutci serbianoutdoor
izvor: panoramio.com

Izgradnjom brane potopljeno je naselje Vrutci, a sa njim i ostaci srednjovekovnog manastira Rujan iz 15. veka, posvećenom Svetom Georgiju. U njemu je sredinom 16. veka monah Teodosije štampao Rujansko četvorojevanđelje, prvu štampanu knjigu u Srbiji. Saznavši za to, Turci su porušili štampariju, pa su monasi pobegli u manastir Rača kod Bajine Bašte. A i samo ime Vrutci je nastalo kao odraz dva izvora koji nastaju jedan pored drugog. Jedan je hladan, drugi topao, pa je to dovelo do verovanja da ovo mesto ima posebnu energiju i da je baš zato tu i nastao manastir. Zato je početkom ovog veka on ponovo sagrađen iznad jezera i ponovo obložen crvenim kamenom, koji podseća na rumenu biljku ruj iz doline Đetinje, po kojoj je i dobio ime.

djetinja manastir rujan panoramio
izvor: panoramio.com

Prilikom potapanja ovog dela toka Đetinje pod vodom se našao i deo stare pruge uskog koloseka, kojom je saobraćao voz Ćira. I posle pedeset godina putovanja, ona je zatvorena, a umesto nje ostao je samo put ispresecan tunelima i mostovima.

djetinja staparska put kuda je isao cira
izvor: stapari.rs

I taman kad se umiri na svojim širokim jezerskim obalama, Đetinju čeka najlepši i najteži deo puta – Staparska klisura. Preko mnogobrojnih slapova i tesnaca kroz koje voda uporno pronalazi svoj put, burno huči natkrivena stenovotim liticama i impozantnim siparima koji se spuštaju sve do korita reke.

djetinja staparska
izvor: stapari.rs

Ovde se u Đetinju ulivaju i njene najčistije pritoke Sušica i Derventa, o čijoj bistrini svedoči mrestilište pastrmki i one joj daju snagu svojim hladnim vodama.

djetinja derventa
foto Predrag Supurović (beleznica.com)

Prepuna škrapa, vrtača i uvala, u svojim stenama skriva mnogobrojne pećine. Najveća od njih je Megara, jama neobične lepote u blizini zaseoka Mojkovići. Njen naziv je ilirsko – romanskog porekla i znači “svetilište za prinošenje žrtava”. Tu se nalazio hram boga Jupitera Partinskog, božanstvo jednog od ilirskih plemena Partina, koji su nekada davno živeli na ovom području.

djetinja pecina megara1
izvor: stapari.com

Pećina se sastoji iz jednog velikog prohodnog kanala koji se završava visokim usekom i jednog manjeg koji se račva pred pećinskim ulazom i ispod koga huči veliki vodeni tok. A iz njenih dubina napolju nas greje toplo sunce i povetarac nosi tihe korake plašljivih srna i lisica kroz bujne šume.

djetinja pecina megara
izvor: stapari.com

U klisuri se nalazi i nekoliko termalnih izvora. Svi oni izbijaju u skrovitim vrelima, među bujnim biljkama, na padinama rumenim od ruja, neobične biljke koja raste u dolini Đetinje, u senkama crnih borova, poznatih “stolovaša”, koji izrastaju na nepristupačnim mestima okomitih litica, dok preko njih lepršaju leptiri, po kojima je ova reka čuvena u svetu.

djetinja staparska banja1
izvor: stapari.rs

Ovaj deo Đetinje se naziva i Staparska banja, a smatra se da su na njoj pronađeni kupališni ostaci koji imaju praistorijsko poreklo.

djetinja staparska banja
izvor: stapari.rs

I ne samo ovde, već i ostaci naseobina iz najranijih perioda ljudske civilizacije na Staparskoj gradini pokazuju koliko je jaka veza prirode i čoveka, klisure i života.

djetinja staparska gradina
izvor: stapari.rs

I tako vekovima vijugaju meandri Đetinje uz strme litice visoke i do 300 metara svojim bučnim šumovima i vodom koja menja svoj put kroz brzake, peni se u takozvanim loncima, pa mirno spušta u zaravnjenim delovima korita.

djetinja staparska stapari
izvor: stapari.rs

Na pojedinim mestima klisura je tako uska da njena širina ne iznosi više od 3 metra. To su Kotlovi ili Skakavac, deo Đetinje koji podseća na kanjon, a nedaleko je i jedinstveni zavoj reke, nazvan Rajski otoci.

djetinja kotlovi pedja supurovic
foto Predrag  Supurović (beleznica.com)

Reka dalje teče prepuna virova, pored obala okićenih moćnim naslagama krečnjačkih stena, sve do dve brane sa malim veštačkim jezerima neobične lepote nastalih kada je snaga vode počela da se upotrebljava za elektrifikaciju Užica.

djetinja-panorama
foto Predrag Supurović (beleznica.com)

To su Velika i Mala brana u Turici, nastale na prelasku iz 19. u 20. vek i u to vreme su predstavljale najsavremeniji objekat te vrste u svetu. Izgrađene su kao potreba za strujom užičke Tkačke radionice jer je u njoj posle Prvog svetskog rata često nestajala struja.

djetinja mala brana
izvor: panoramio.com

U ovom veštačkom jezeru najveličanstveniji je vodopad koji se obrušava sa visine preko 18 metara i prikazuje silu i tutnjavu vode u svoj svojoj veličini.

djetinja velika brana uzice serbianoutdoor
izvor: serbianoutdoor.com

I baš tu, gde rečica Volujak spaja svoj tok sa Đetinjom, reka izlazi iz klisure i mirno teče kroz Turičku kotlinu.

djetinja-topla-banja
foto Predrag Supurović (beleznica.com)

Ali samo nakratko jer će uskoro ući u novu, Gradsku klisuru, da podno užičkog Starog grada prođe pored litica visokih i do 50 metara, poput prirodnih bedema, koji sa svojim ruševinama na vrhu kao kruna ispisuje stranice istorije. Ova tvrđava je nastala u ranom srednjem veku i služila je za zaštitu Užica i tadašnjih karavanskih puteva koji su spajali moravsku dolinu sa Bosnom, Hercegovinom i jadranskom obalom, prvenstveno Dubrovačkom republikom. Sa nje se pruža veličanstven pogled na Užice i izaziva divljenje putnika koji prolaze podno njenih obronaka.

djetinja uzicka tvrdjava
izvor: panoramio.com

Smeštena na visokoj oštroj steni koja se strmo spušta u Đetinju, bila je mesto mnogih burnih bitaka. Najznačajnija je ona kada su u 14. veku knez Lazar, ban Tvrtko i mađarski kralj Lajoš Prvi izveli opsadu grada velikog župana Nikole Altomanovića. Tvrđava je živela svoj život sve do 19. veka, kada su je prilikom napuštanja Turci minirali da bi je onesposobili za dalju vojnu upotrebu.

djetinja stari grad
izvor: panoramio.com

U njenom podnožju ponovo je Đetinja zauzdana u svom burnom toku i iskorišćena za potrebe čoveka. Tu se nalazi čuvena hidroelektrana Pod gradom, izgrađena 1900. godine, prva u Srbiji rađena po Teslinom višefaznom sistemu naizmenične struje, nastala pet godina nakon one na Nijagarinim vodopadima. Ona spada među najočuvanije stare hidroelektrane u svetu koja i danas može da proizvodi električnu energiju.

djetinja stara hidroelektrana pod gradom
izvor: panoramio.com

A nije uvek izgledalo da će biti tako. Punom parom je radila dok nije izgrađena pruga Beograd – Bar, kada je zatrpan njen jaz, zbog čega je prekinula sa radom. Međutim, na stogodišnjicu otvaranja jaz je očišćen, ona je obnovljena i ponovo puštena u rad. Po drugi put je otvorena na Ilindan, na isti dan kada je pre ravno sto godina otvorio kralj Aleksandar Obrenović povodom svog rođendana. Danas se u njoj nalazi Muzej tehnike.

djetinja hidroelektrana a ignjatovic
izvor: panoramio.com

A zatim se Đetinja pitomo smiruje i teče kroz Užičku kotlinu i Užice, grad burne prošlosti. Još od Ilira, Rimljana i Slovena bio je važno središte preko koga su išli trgovački putevi i život tekao brzim tokom, kao i reka koja zapljuskuje njegove obale. A pogotovo kada je postao deo Raške, pa Sremske kraljevine i kada je bio svedok previranja i borbi između Turaka i ustanika. Najpoznatiji postaje tokom Drugog svetskog rata, kada je krajem 1941. bio oslobođen od strane partizana i središte Užičke republike.

uyice drina
izvor: panoramio.com

Pa čim napusti ovaj veliki brdoviti grad, Đetinju čekaju nove klisure i kotline: Grotska klisura, Krčagovačka kotlina, Klisura Vrela, pa sve do Sevojničke kotline. Ovde reka teče lagano kroz bujna polja i plodne padine brda prošarane njivama i livadama i napaja životom Srbiju.

djetinja-zimska-predrag-supurovic-360x550
foto Predrag Supurović (beleznica.com)

Tu joj je poslednje suženje, Uzića suteska, kako joj i samo ime kaže kratka klisura iz koje će ući u veliku Požešku kotlinu, mirna i razlivena, gde je na kraju puta čeka nemirni Skrapež, malo pre nego što će zauvek završiti svoj put i spojiti se sa Moravicom, koja svoje vode nosi sa visoke Golije, da zajedno naprave Zapadnu Moravu, koja će na isti način nastaviti put, kroz klisure, polja i ravnice.

djetinja pozeska kotlina
izvor: panoramio.com

A zatim dalje, gde je čeka Ovčarsko- kablarska klisura, zelena bujna Šumadija, Velika Morava, pa Dunav i na kraju tamne vode Crnog mora. A Đetinja kao da nas uči da je sve što traje, pa i život, pun prepreka i nenadanih zaokreta, ali da svi oni mogu biti preskočeni ako skupimo snagu, hrabrost i odlučnost. I kao što je ona najlepša tamo gde svojom snagom dubi najtvrđe litice, tako je i život vredniji kada nas na teškoćama uči da ojačavamo svoja krila.

djetinja rajski otoci
foto A. Ignjatović

понедељак, 26. децембар 2016.

Zasavica – kraj nad kojim još bdiju zmajevi čuvari


Talasast krajolik Mačve i ravnica kojoj se gubi trag u horizontu preko reke Save samo su naizgled monotoni. U njima se skrivaju čarobni predeli u kojima blista život u svojim najlepšim oblicima i priroda koja vlada svojim čvrstim zakonima. Sve to uz mirne i pitome rečne obale – Zasavica je sama za sebe čitav svet. 

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Na mestu gde su nekada tekle i Sava i Drina, pa se njihovo korito smenjivalo, sada je jedna tiha ravničarska reka koja se provlači kroz ritove, plavne livade i šume pune vetra u svojim granama. Zahvaljujući njenom spokoju ovde živi na stotine vrsta biljaka i životinja, neke i veoma retke, pa je zbog toga krajem prošlog veka stavljena pod zaštitu države kao specijalni rezervat prirode.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

S jedne strane je obgrljuje Mačva, sa druge velika razlivena Sava, a sa treće nemirna zelena Drina. I svaka od njih je sa njom nekako spojena.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode
  
Sa plavih obrisa Cera u daljini ka njoj se slivaju potoci i rečice, od Drine je dele podzemne vode, tik ispod napuštenog, osušenog korita punog drevnih fosilnih ostataka, a za Savu je i danas vezana kanalom.

izvor: bogatic-turizam.rs

Zasavica je nastala veoma davno, još 5 hiljada godina pre naše ere, kada su ljudi koji su živeli na severu Mačve pravili aleje po močvarama i izvlačili vodu da bi navodnjavali zemlju koju su obrađivali. Na taj način su menjali tokove Drine i Save, i ni sami ne znajući, stvarali velike krivudave meandre.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Kako su se vremena smenjivala, a voda neumitno tekla, skrećući i praveći svoje nove puteve, nastajale su i legende. Kelti koji su ovde živeli ucrtali su u svojim kartama neobične krivulje reke i verovali da su ih po oblicima svojih repova stvorili zmajevi. Zahvaljujući njima, verovali su, i priroda je ostala očuvana, jer im je svaki zmaj udahnuo snagu i plodnost. Neki veruju da ovde i dalje žive zmajevi, a skrivaju se u obličju vidri.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Pa ipak, bez obzira na legende, priroda je ovde razlila lepote uz svaku obalu na kojoj drhti trska od života u njenim šikarama i pod površinom vode.

izvor: obidjisrbiju.info

Zasavica je nekada kretala od Drine, ali se danas smatra da počinje od kanala Jovac, uz obale Crne Bare. A na njima nepregledni ritovi ukrašeni retkim biljkama: rogozom i žutim lokvanjima u dubljoj vodi, a pri obali belim lokvanjima, močvarnim koprivama i panonskim različcima, cvetu koji se može naći samo u Panonskoj niziji.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

A onda ga smenjuje kanal Prekopac, koji se vijuga kroz  Ravnje i Banovo polje. U šumama uz vodu poljski jasenovi i topole se povijaju pod vetrom. Oni u svojim senkama skrivaju gljive neobičnih oblika i boja. Ovde se na svakom koraku u visokoj travi mogu naći šumarice, lisičarke, bukovače i vrganji.

izvor: fichosmicological.com

Ali ne treba ih brati ako niste poznavalac jer vas njihova lepota može zaneti, a opet skrivati opasnost. Otud najotrovnije nose maštovita imena, poput zavodnice ili zelene pupavke. 

izvor: emaze.com

U močvarama Rašićeve ćuprije mirno plivaju labudovi čuvajući svoj podmladak u gustoj trsci. I ne samo oni, na ovim mestima u Zasavici žive veoma ugrožene vrste ptica. Svoj dom tako su pronašli gak i barski petlić.

izvor: stazeibogaze.info

Rašićeva ćuprija je i mesto gde je pre nekoliko godina primećena retka vrsta roze čaplje. Međutim, kako je vreme prolazilo i njeno perje se izbeljivalo, otkriveno je da je u pitanju bila lažna uzbuna. Obična bela čaplja provela je zimu u Africi i zajedno sa flamingosima jela račiće koji im daju ružičastu boju perja, pa je i ona postala slična njima. Čim se vratila u Zasavicu, i boja joj se povratila.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Na samoj okuci reke, u nju se uliva potok Batar, jedina zasavička pritoka. Iako prirodnog toka,  kanalisan je, a reci svežu vodu donosi zajedno sa rečicom Žuravom.

izvor: alaturka.info

Na njihovom ušću nalazi se najlepša slika Zasavice - dabrova brana koja se posle mnogo godina ponovo pojavila, iako je to delovalo kao potpuno nemoguće.

izvor: androidvodic.com

Naime, dabrovi su područje Zasavice naseljavali od najdavnijih vremena, još od onda kada je klima ovde postala prijatna za male ronioce i plivače zdepastog tela i gustog svilenkastog krzna. Međutim, pre sto godina potpuno su istrebljeni i nestali su iz cele Srbije. Na sreću, početkom našeg veka, zahvaljujući Prirodnjačkom muzeju iz  Minhena, u rezervat je stiglo 16 porodica dabrova koji su započeli život u novom staništu. 

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode
  
Mnogi su se lepo prilagodili i zahvaljujući tome nastala je nova brana na ušću Batara u Zasavicu od mekih grana vrba uz reku i kori stabala crne jove, koja su duboko uronjena u treset.

izvor: vojvodjanskiklub.rs

Uz Šumarevu ćupriju smenjuju se močvare i šume. 

izvor: srbijazatebe.com

Kad dođe zima, sve se zabeli i zamrzne, a vetar koji vija preko ravnice čas popraši ledenu zemlju snegom, čas ledi beli prekrivač. Tada ovde kao da života nema. Smrzne se i žabokrečina i gole grane cera i jasena.

izvor: zasavica.org.rs

A onda, kad grane proleće, šuma se budi i sunce otvara čašice belih đurđevaka. Tada sve miriše od njihovog slatkastog daha.

foto Ana Pajić

A kad leto raskravi i najtvrđu zemlju, zablistaju i orhideje i ljubičaste vodnjače, retki cvet Zasavice. 

izvor: zasavica.org.rs

Tada livade bruje od zujanja pčela i zašarene se od raznobojnih krila retkih leptira.

izvor: zasavica.org.rs

Ovo je i mesto gde se u rano jutro najbolje mogu videti ptice Zasavice. Kad se pogled otvori ka reci i barskim pejzažima vidi se čitav ptičji svet: čaplje sa neobičnim kljunovima dok se premeštaju s noge na nogu, bele i crne rode koje svake godine odlaze ali se i vraćaju, razgalamljene patke, skrivena u šikari eja močvarica i orao belorepan kako krstari nebom.  

izvor: zasavica.org.rs

A onda, iza najvećeg meadra, izvire visoki drveni toranj vizitorskog centra  Rezervata Zasavica. Sav je u starinskom duhu, sa dolapom u svom podnožju i malim turističkim objektima koji čuvaju uspomene na neka stara vremena, ali ne narušavajući prirodu.

izvor: wikimedia.org

Sa tornja se pruža pogled od koga zadrhte sva čula. Pod toplim suncem blista najlepši deo rezervata, pa zasvetluca voda koju skriva bujno zelenilo. 

izvor: zasavica.org.rs

 Po livadama rasute su životinje koje mirno pasu, a preleću ih ptice koje ponosno šire svoja krila.

izvor: flickriver.com
 
Sa okolnih farmi na kojima se gaje stare rase domaćih životinja mirišu šunke, slanine i kobasice na ruži mačvanskih vetrova. 

izvor: zasavica.org.rs

Zahvaljujući vitorogim kozama, golovratim kokoškama, podolskim govedima velikih rogova, svinjama mangulicama i balkanskim magarcima, ovde se može naći skupoceno magareće mleko i sir i sve prerađevine nastale od ovih životinja. 

foto Zoran Milovanović

Ovde kroz bujne pašnjake Valjevca, priroda je poklonila Zasavici najraskošnije lepote. U ovim mekim zelenim livadama prošaranim močvarama svoje male burne živote žive i strižibube i mnogobrojni insekti čiju neopreznost koriste ribe da zadovolje svoj apetit.

izvor: trekearth.com


A u bujnim šumama duž vode ori se pesma ptica i u skrivenim granama samo se naslućuje rep veverice. 

izvor: zasavica.org.rs

I na zemlji je vrlo živo. Od zečeva, tvorova, jazavaca i lisica pa sve do plašljivih srna i opasnih divljih svinja.

foto Katarina Paunović



Ništa manje uzbudljivo nije ni pod vodom. Među mnoštvom vrsta riba, izdvaja se jedna posebna. Neki je zovu umbra, neki mrguda, ali svakako je važna kao vrlo ugrožena vrsta. Pa ipak, vode Zasavice joj prijaju. Svake godine u proleće, kad peraja pod repom mužjaka promene boju da bi bio zavodjiv, posle mrešćenja ženke polažu svoja jaja u gnezda među vodenim biljkama i čekaju se mladi. Zahvaljujući tome što i pored ugroženosti nastavlja svoju vrstu, ova riba predstavlja jedan od simbola Zasavice.

izvor: ittiofauna.com


Kad sa pristaništa krene brod, koji i nosi ime po umbri, smenjuju se lepote uz mirnu vodu. Iza svake okuke skriva se nešto novo.

foto Igor Markov

Tu su i tajanstveni ritovi, plavne livade, ali i široke peščane obale u čijim dubinama treseta i mulja korenje su pustili hrastovi stari po nekoliko stotina godina.

izvor: balkanreporter.rs


Ovo je carstvo svih životinja koje vole vlažna staništa, pa skrivene od pogleda ljudi, ovde žive, podižu mladunce i svakog dana brinu o svom opstanku mnogobrojni ježevi, krtice, voluharice, daždevnjaci i poljski miševi.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Bistru vodu preseca i vidra, koja je i dokaz čistoće Zasavice. I ne samo ona nego i slatkovodni sunđeri i meduze koji se šarene na njenom dnu. Ispod njih se nalazi sloj peska i šljunka debljine nekoliko desetina metara kroz koji se voda filtrira na putu do površine i tako stiže besprekorno čista.

izvor: serbia.rs


Tišinu reke narušava samo pljuskanje talasa okolnih čamaca i galama zrikavaca koji se skrivaju u bujnim travama. I nemojte misliti da planduju, naprotiv, i oni moraju da budu oprezni. Taman toliko da ih ne proguta poneki ogladneli livadski gušter.

izvor: wikipedia.org


A potom Zasavica nastavlje da teče kroz kanal Bogaz, koji je povezuje sa Savom. A oko njega močvarna prostranstva prošarana bujnim biljnim svetom i životinjama koje samo ponekad izvire iz vode ili trave.

foto Nikola Nikšić


Zasavica se tako preko svog kanala kod Mačvanske Mitrovice uliva u Savu. Budući da da je nekada davno potekla od nje, moglo bi se reći da se tako vraća na svoje. Tada tihe vode spaja sa velikom rekom koja je nosi do Dunava i dalje sve do tamnih talasa Crnog mora.

izvor: serbia.rs


Ali burne i velike vode su daleko. A Zasavica ipak najlepše teče među svojim vrbacima, u kojima vlada nepomućeni mir i obnavlja se život čak i kad naizgled za njega nema više nade. 

foto Katarina Paunović

 Da li je još čuvaju zmajevi ili samo priroda ovde caruje, ne zna se, ali je sigurno da je najčarobnija pred smiraj dana, kada i najglasnije ptice odlaze na počinak. 

izvor: balkanreporter.rs

Taman da se podsetimo kako u životu, burnom i brzom koji diktira sadašnjica, treba zastati i pronaći spokoj koji nosi priroda i u njemu smisao i odgovore na sva pitanja.

izvor: srbijanfo.rs