Kanjon reke Vratne – kroz veličanstvene slavoluke prirode

U jednom delu naše zemlje, najmanje zastupljenom na turističkoj karti, nalaze se neobična i tajanstvena prostranstva. To je istočna Srbija, prepuna veličanstvenih planina, kanjona, useka i klisura, uvala i vrtača, jama i pećina, koju je priroda neštedimice obdarila čarobnim lepotama. Možda onda i nije velika šteta što se za njih malo zna, pa zahvaljujući tome i sama priroda ostala netaknuta i neoskrnavljena rukom čoveka. Što bi rekao potpisnik najvećeg broja fotografija moje reportaže Vladimir Kržalić, ovo su prostranstva prave vlaške magije. A najviše u onom tajanstvenom i mističnom delu kanjona reke Vratne.

izvor: srpskoblago.com

Ova kratka reka, duga svega 26 kilometara, izvire u bespućima istočne Srbije, na obroncima Velikog Grebena, jedne od Karpatsko – balkanskih planina, u blizini Donjeg Milanovca. Ceo svoj put prelazi kroz gusto pošumljeno područje, a svojom neočekivanom snagom dubi korito obloženo krečnjačkim stenama i proseca svoje korito.

izvor: insiderserbia.com

Njena voda je na ograncima Miroča pronalazila najlakši put i to činila hiljadama godina, dubeći stene i praveći nepristupačne klance i jame. Tako je na svom putu ka Dunavu napravila i neobične oblike, jedinstvene po svojoj lepoti i neobičnosti.

foto Vladimir Kržalić

To su prerasti, veliki kameni lukovi, koje je oblikovala priroda svojom savršenom rukom. Ove divovske kamene kapije, koje se u narodu nazivaju još i Vrtnjanske ili Manastirske, izgledaju kao da su stene s jedne obale srasle pa se polako pružale kroz vazduh, savile i spustile na drugi kraj. Prava čuda prirode, a na reci ih ima čak tri, što ih čini jedinstvenim u Evropi. Po ovim neobičnim “vratima” i sama Vratna je dobila ime.

izvor: klubputnika.info

Okružena bujnim drvećem i vegetacijom, prva se na nizvodnom putu reke skriva Suva prerast. Velika gromada u dubini rečne klisure izaziva strahopoštovanje svojim dimenzijama. Visoka više od 40 metara, od čega sama stena iznad otvora iznosi 10 metara, sva je u kamenu i zelenilu koje više podseća na prašumu. Kroz njen “tunel” dug 15 metara stiče se osećaj kolika je moć prirode koja ga je oblikovala.

foto Vladimir Kržalić

Suva prerast je ime dobila po tome što Vratna u letnjem delu godine ponire 50 metara dalje, da bi se kasnije ponovo pojavila, pa opet nestala, i na kraju izbila iz stene i nastavila da teče dalje po površini zemlje. Smatra se da je ovo njeno poniranje pred krečnjačkim grebenom u uklještenom meandru i dovelo do stvaranja ovog impozantnog slavoluka prirode.

foto Nenad Andrić (planine.net)

A kad poteče u svom moćnom toku, pravi zaglušujuću buku jer se preliva preko više stepenica i krečnjačkih blokova u svom koritu. Zato je i najnepristupačnija i do nje stižu samo najiskusniji planinari, ali je i najlepša i najizazovnija za istraživače.

izvor: serbianoutdoor.com

U njenoj blizini otkrivene su i tri neistražene pećine, od kojih je najbliža prerastu duga preko 400 metara, druga u sebi skriva predivno malo jezero, a treća je sačinjena od mnogobrojnih zamršenih hodnika.

foto Vladimir Kržalić

Put se dalje nastavlja kroz divljinu i bespuća uzanog kanjona. Litice su toliko strme da se na nekim mestima jedino može gaziti kroz hladnu reku. Preko ogromnog kamenja prevučenog vlažnom mahovinom preliva se bistra voda koja huči kroz svoj usko prosečeni put, ispod visokih kamenih brda i gustih šuma. Čista i netaknuta priroda nemerljive lepote mami na divljenje.

foto Vladimir Kržalić

Deluje tako iskonski ovo zahuktalo grotlo kanjona kroz senke drveća, slapove i virove reke, visoke i strme litice. U ovoj tišini, koju remeti samo cvrkut ptica i umirujuće hučanje vode, sve je nestvarno. Ogromne grane bukava, oraha, jasena i skrivenih jorgovana, zaklanjaju svetlost sunca, ali na uskim obalama život teče svojom nesmanjenom brzinom, među plašljivim pticama, vidrama, tvorovima, jazavcima i kunama. Svako tu traži i nalazi način da preživi, pored čiste i brze reke, koja iako mala, teče tako moćno i nosi život onima koji su stopljeni sa njom.

foto Nenad Andrić (planine.net)

A visoko gore, među brdima, čije se kamene padine ne vide iz večite hladovine kanjona je veliko lovište po čijim se liticama i kamenjarima penju mufloni i jeleni lopatari, sve do Kornjeta, najvišeg vrha ovog predela fascinantne lepote.

izvor: panoramio.com

I tako, preko mnogih stena, neprohodnih obala i bujnog šiblja, koje ovde raste od najdavnijih vremena, još otkad postoji i sam kanjon, nailaze ulaz u lovište i most i nestaje divljina.

izvor: zivetisaprirodom.info

Ukazuje se druga prerast, poznata po imenu Velika. Ime je dobila po dimenzijama jer se izdiže preko 50 metara, a sam svod iznad otvora visok je 30 metara. Ovaj gorostas u sebi ima pravi tunel dug 45 metara, kroz koji protiče Vratna.

foto Vladimir Kržalić

Smatra se da je nastala kao ostatak pećine kroz koju je reka tekla i čiji se deo svoda urušio, a kao dokaz za to vide se otvori pećinskih kanala u zidovima i tavanici tunela prerasta. Posebno je zanimljivo da se u desnom zidu nalazi pravi prirodni lavirint hodnika, dug preko 200 metara.

izvor: glassrbije.com

Ipak, njena lepota ne može da se doživi na pravi način jer bujno drveće i blizina sa koje se posmatra ne može da pruži svu impozantnost ovog neobičnog kamenog mosta, pa joj se veličina više naslućuje nego što se doživljava.

foto Nenad Andrić (planine.net)

Njena lepota je posebno noću fascinantna, kad se nađe pod zvezdanim nebeskim svodom.

foto Vladimir Kržalić

Ili možda ipak pod snežnim pokrivačem i okovana ledom, kad jesen otrese lišće sa bujnog drveća i šiblja, pa se u sivim danima ukažu njene dimenzije i lepota u punom sjaju dok Vratna po dnu huči i savlađuje stenovite prepreke i dubi džinovske lonce u svom uzavrelom koritu.

izvor: klubputnika.info

Na nju se može i popeti i sa vrha se kao sa pravog vidikovca pruža predivan pogled na šumoviti kanjon Vratne, bujno zelenilo koje se prepliće sa belinom stena po brdovitim padinama i krovovi manastira i lovačke kuće u blizini, jedinih objekata u ovom kraju, koji još više podsećaju da ovde priroda caruje svim svojim snagama.

foto Nenad Andrić (planine.net)

A nešto dalje stoji i poslednja, ili prva prerast, u zavisnosti na koji način put kreće. Visoka oko 40 metara ima prolaz dug 15 metara i to je čini najmanjom od sve tri, pa i nosi ime Mala prerast. I sa strane izgleda malo sa svojim vitkim lukom prirodnog kamenog mosta, dok se ispod nje bukom oglašava Vratna.

izvor: portalmladi.com

I za nju se smatra da je nekadašnji pećinski svod i da se tavanica obrušila između nje i Velike prerasti, pa ostale dve kamene kapije kao podsećanje na neka davna vremena kad je reka dubila ispod zemlje svoje korito i menjala čitav krajolik.

foto Vladimir Kržalić

A zatim dalje, kroz šumu teče reka i iza prevoja izlazi iz svog kanjona. Tu je čeka manastir Vratna, podignut u 14. veku. Prema predanju, podigao ga je arhiepiskop Nikodim po želji kralja Milutina. Tokom vekova je mnogo puta rušen i obnavljan, ali danas sa svojom crkvom posvećenom Vaznesenju Gospodnjem stoji kao čuvar kanjona Vratne i njegovih nestvarnih lepota.

izvor: spc.info

Reka dalje protiče kroz široku kotlinu posutu livadama i poljima. Puna sunca i cvetnog praha mirno žubori sve dok se ne stopi sa velikim plavim Dunavom, koji će njene naizgled mirne vode odneti dalje u Crno more.

izvor: panoramio.com

I iako možda postoje dileme oko nastanka ovih neobičnih kraških oblika kojima je priroda darovala Vratnu i ovaj nepristupačni kraj Negotinske krajine, to ne umanjuje njenu lepotu, o kojoj je prvi pisao balkanolog Feliks Kanic. Zapravo, Jovan Cvijić, naš čuveni geograf i osnivač Srpskog geografskog društva, proučavao je ovaj kraj i njegove fenomene krajem 19. veka. Upravo su njegova istraživanja pokazala da je ceo ovaj predeo usečen u krečnjake bio jedna velika pećina i da je Vratna imala podzemni tok, a tekla po površini samo kada šupljine pod zemljom nisu mogle da prime svu količinu vode. Zato je smatrao da se usled spuštanja terena i širenja kanala pećinska tavanica urušila i da su njeni ostaci tri lučne kapije – prerasti.

izvor: pinterest.com

S druge strane, stručnjaci smatraju da su oni nastali kao posledica rečnog toka, jer kada je Vratna tokom izgradnje svoje doline, pune naizmeničnih suženja i proširenja, prešla sa nepropustljivih stena na krečnjački greben, počela je da ponire, a sa druge strane izbijala kao jak izvor. Oni veruju da se u evoluciji kanjona to dogodilo tri puta, pa su na taj način nastali ovi veličanstveni kameni slavoluci prirode.

izvor: filminserbia.com

Ali, kako bilo sa nastankom, svi se slažu sa jednim: da su ovi kraški oblici nešto najlepše što Srbija ima i da su jedinstveni u Evropi i po visini i po brojnosti. A i svako ko se jednom nađe u ovom neverovatnom spoju lepote i divljine može da oseti prave iskonske damare prirode i da shvati kako ona stvara svet oko sebe, a po ugledu na nju i kakav bi život trebalo voditi i ka njemu stremiti – jednostavan, u dosluhu sa prirodom.

izvor: forumkrstarica.com

Banja Koviljača - lepotica Podrinja

Na samom zapadu Srbije, tamo gde reka Drina svojim hladnim vodama pravi granicu sa Republikom Srpskom, a šumovito Gučevo natkriljuje zelenu dolinu, nalazi se jedna od najlepših banja u našoj zemlji – Banja Koviljača.
 

foto Nikola Dokić

.

Nastala još u davna rimska vremena, poznata po svojim lekovitim izvorima i blatu koje isceljuje, bila je oduvek mesto gde se dolazilo po pomoć. Nekada rimsko naselje Genezis, u srednjem veku pod zidinama starog grada, a u 18. stoleću postaje stecište bogatih Turaka iz Mačve i Podrinja, koji su ovde dolazili da se izleče lekovitim blatom i vodom iz izvora, pa i sagradili prvo kupatilo za lečenje žena.

izvor: panoramio.com

U to vreme se ceo ovaj kraj nazivao Smrdan banja zbog bare iz koje se širio neprijatan miris, koji je podsećao na zapaljeni barut ili pokvarena jaja. Bila je to voda koja je vekovima izbijala na površinu, pa napravila veliki rit pun crnog sumporovitog blata, sumpor – vodonika. Upravo tu, pored velikog crnog mulja, to jest izvorišta termomineralne vode prolazio je put kojim su se kretali mnogi karavani. Otada postoji čuvena legenda u kojoj se priča na koji način je otkriveno da je izvor lekovit. U njoj se kaže da se jednom od putnika konj od slabosti srušio, pa su ga trgovci ga ostavili pored puta i nastavili dalje. Konj se valjao se po crnom blatu i mulju i ležao u toploj sumporovitoj vodi. Kad su se trgovci vraćali, pronašli su ga kako mirno pase travu kraj puta.

izvor: panoramio.com

Druga legenda takođe govori kako je izvor otkriven, ali i otkud potiče samo ime Banje Koviljače. Priča kaže da je nekada davno ovde živeo mitski car Trojan koji je svojim kćerima posle smrti ostavio blago u želji da učine nešto dobro za svoj narod. Svaka je podigla po jedan grad, a na padinama Gučeva to je učinila Koviljka. Ona je seljacima pokazala i izvor lekovite vode , pa je narod, zahvalan na njenim dobrim delima, ceo kraj prozvao po njoj, a na padinama šumovite planine još uvek se može naći trava kovilje, koja je takođe nazvana po njoj.

izvor: banjakoviljaca.rs

.

A Koviljkin grad zaista postoji, tačnije obrisi nečega što je nekada bilo veliko i snažno. Njegovi ostaci se i danas nalaze na brdu Gradac, i to ruinirane zidine, spomenici neobičnog izgleda, stećci i ostaci naselja i primitivnih građevina. U 19. veku je čak korišćen i kao logor srpskih ustanika, predvođenih Đorđem Ćurčijom.

izvor: banjakoviljaca.rs

Ali, kako je vreme prolazilo, tako se i banja razvijala i širila. U 19. veku, u vreme kneza Mihaila Obrenovića, počinje da doživljava svoj procvat. Od tada pa do Prvog svetskog rata ona postaje moderno lečilište, ali i mondensko sastajalište domaće i strane aristokratije. U to vreme i kralj Petar Prvi Karađorđević 1908. podiže svoju rezidenciju i uz nju prvo sumporno kupatilo u Banji Koviljači.

izvor: mojasrbija.com

Između dva svetska rata ona postaje pravi centar aristokratije.

izvor: banjakoviljaca.rs

Tada se podiže i velelepni park, koji je i danas jedan od najvećih i najlepših u Srbiji. On postaje simbol banje, moderan i rađen u rondo stilu, po ugledu na zapadnoevropske vrtove kraljevskih dvoraca. Smešten u podnožje bujnih šuma graba, cera i bukava, mamio je svojim izgledom i lepotom.

izvor: zanimljivedestinacije.com

U centru se nalazio vodoskok, koji je u novije vreme zamenjen veličanstvenom fontanom.

izvor: banjakoviljaca.rs

Prekoputa nje podignut je u ono vreme čuveni Kur salon, banjska dvorana nadaleko poznata po organizovanju balova, ali i prvoj kockarnici na Balkanu. Izgradio ga je 1932. godine kralj Aleksandar Karađorđević po ugledu na bečki Kur salon, ali je ovaj naš od početka bio predodređen za zabavu, a ne i za lečenje. Zamišljen da u njemu tadašnji bogataši uživaju, sačuvao je dah prošlih vremena i raskošnih balova. Koliko je bio cenjen pokazuje i podatak da su muzičari plaćali da bi u njemu svirali.

izvor: panoramio.com

I tako, usred velelepnog parka podizali su se dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka i luksuzni hoteli i vile, od kojih je veliki broj stavljen pod zaštitu države. Među najlepšima i danas su “Hercegovina” i “Dalmacija“, međusobno povezane Kraljevskom galerijom, naizgled iste, ali svaka sa svojim posebnim šarmom i tajnama davnih balova, mirisa dama u dugim raskošnim haljinama i lepezama i sjanim cilindrima i belim gamašnama otmene gospode.

izvor: panoramio.com

I ceo ovaj bajkoviti kraj i danas u sebi nosi dah starog, ali i pečate novog modernog doba. Ovo je danas jedan veliki vrt sa preko 80 vrsta drveća i prelepih cvetnih aranžmana, koji podsećaju na one iz najlepših evropskih bašta. Među njima, između vila “Dalmacija” i “Hercegovina”, nalazi se jedno visoko drvo, jedinstveno u Srbiji. Pored banjske kule nadvisuje se njegova velika neobična krošnja. To je retka vrsta severnoameričkog listopadnog četinara, čije četine na jesen dobijaju tamnu boju i opadaju, a na proleće se ponovo zazelene. Za ovaj veliki crni čempres veruje se da je star čitavih sto godina i on ponosno sa sobom nosi mnoge dane i prohujale godine.

izvor: banjakoviljaca.rs

Pa kada ste ovde, u ovom neobičnom vrtu, kao da vreme staje. U svako godišnje doba on čini šetnju posebnom i nesvakidašnjom i kao da vodi u neki drugi svet. Bilo da se u leto vazduh natopi opojnim mirisima pokošene trave i traži hladovina od sunčevog bljeska ispod raskošnih krošanja drveća, u jesen lišće pozlati od sunca i laganog umiranja, na zimu se prošara iglicama inja i mraza ili kad se u noći krvavo crveni mesec rađa iznad tamne šume, lepota nad ovim parkom, tihim i veličanstvenim u svojoj otmenosti, bludi kao duh i podseća nas koliko svako drvo sa svojom ispucalom korom nagoni na misli o prolaznosti vremena i večnosti
 prirode.

foto Gusić

Još jedna stara i neobična priča krije se iza česme u blizini parka. Njeno ime je zapravo “Tri česme“, po broju otvora iz kojih izvire lekovita voda, a priča o njenom nastanku je zanimljiva. Nekada se zvala “Kladenac princeze Jelene” i izgrađena je 1911. godine, kada je kralj Petar boravio u banji sa kćerkom Jelenom. Tada je objavljena njena veridba i meštani su priredili veliko slavlje sa igrama Podrinja, a princeza je, da bi im se zahvalila, odlučila da sagradi česmu iznad banjskog parka, gde je na više mesta izvirala voda. Ime je promenjeno nakon Drugog svetskog rata, ali česma je ostala da svojom lepotom krasi ovaj bajkoviti kraj.

izvor: panoramio.com

Ali, nije Banja Koviljača samo veliki park sa dahom starih vremena. Pored nje protiče nemirna hladna Drina, koja na čas izlazi iz svojih kanjona i tesnaca i pravi veliku i široku obalu posutu šljunkom, koji se u nanosima taloži uz obalu. To je čuvena Žićina plaža, jedna od najlepših i najdužih u Srbiji, na kojoj sunce leti tako jako zagreje sitan kamen i svetluca preko talasa da niko ne može da odoli i ne zapliva kroz modre dubine.

izvor: zanimljivedestinacije.com

Sa druge strane, kao stopljena sa banjom, natkriljuje je šumovita planina Gučevo. U davnim vremenima njene stene su se rasedale i pomerale pa napravile mnoštvo termalnih izvora, a potom se ogrnule zelenim šumama prepunim svežine i opojnim mirisom prirode. U njihovim senovitim dubinama kriju se mnoga vrela hladne, čiste, pitke vode, od kojih nastaju planinski potoci koji žubore ispod stoletnih bukovih stabala.

izvor: panoramio.com

Ako se popnete do najviše tačke, Crnog vrha, stići ćete do spomen – kosturnice podignute u čast poginulih 1914. u borbama na ovoj planini, u čuvenoj “Bici iznad oblaka”.

izvor: mojasrbija.com

Proplanak oko spomen – kosturnice pruža veličanstven pogled na vijugavu Drinu, koja svojim moćnim tokom pravi velike meandre kroz Mačvu i Semberiju. I dok se u daljini nazire talasasta Pocerina sa modrim prugama Jadra i Lešnice i plavičastim obrisima Cera, a sa druge strane gorski vrhovi Boranje i sve dalje Sokolskih planina, moramo priznati sebi da je Srbija zaista zemlja raskošne lepote.

izvor: mojasrbija.com

I ne samo to, nego i bogate istorije i kulture. Upravo je ovo kraj najvećeg reformatora, prosvetitelja i velikana srpskog jezika i književnosti Vuka Stefanovića Karadžića. U blizini Banje Koviljače i Loznice nalazi se Tršić, Vukovo rodno mesto i u njemu etno – park u živopisnoj dolini rečice Žeravije.

izvor: banjakoviljaca.rs

U samom centru ovog muzeja na otvorenom, u kome kao da je vreme stalo, nalazi se Vukova rodna kuća, baš onakva kakva je bila u 19. veku, sa svim predmetima koji su se tada koristili u svakodnevnom životu, ali i sa sačuvanim kućama, vajatima, kačarama, mlekarama, čardacima i vodenicama, a tu je i starinska crkva – brvnara, kao i Dositejev muzej.

izvor: panoramio.com

A zatim dalje, putem od Tršića nastavlja se dalje ka manastiru Tronoša, srednjovekovne građevine iz 14. veka. On potiče iz vremena vladavine kralja Dragutina i on je i započeo gradnju, ali ga je smrt omela da ga i završi. Umesto njega to je učinila njegova supruga Katarina, a pored čuvenog Tronoškog letopisa iz 18. veka, koji je napisao monah Josif, i čija se kopija baš ovde čuva, dok je original u Beču, poznat je i kao mesto Vukovog ranog školovanja.

izvor: banjakoviljaca.rs

Ispred crkve se nalazi i česma koju je narod Podrinja sazidao u čast Jug Bogdana i devet Jugovića, jer su, prema predanju, pred odlazak u Kosovski boj ovde prenoćili i napili se vode baš sa tog izvora.

izvor: banjakoviljaca.rs

Pa dok osećamo damare zemlje plodne ravne Mačve, brda i padina Pocerine i bujne zapadne Srbije, koju snažna Drina deli od prostranstava vrletne Bosne, osećamo da smo i sami utkani u svaki komad ovog tla. I tako, dok udišemo sve prirodne i duhovne lepote naše zemlje, postajemo svesni da samo kroz ono što smo mi i kroz ono što je naše možemo da sagledamo istinsku lepotu – lepotu nas samih.

izvor: mojasrbija.com