среда, 16. август 2017.

Rgotski kamen – oskrnavljena čarolija prirode


U davnim vremenima, pre više od 150 miliona godina, nastajali su Karpati, veliki planinski masiv istočne Evrope. On se protegao po velikom prostranstvu, a njegovi najzapadniji obodi, raštrkani u pobrđima i mnogobrojnim fantastičnim kamenim oblicima prerasta, doprli su čak do naših krajeva.

rgotsko stena anta
izvor: anta019.blogspot.com

Upravo ovde, na istoku Srbije, gde niko i ne očekuje, usred ravnice su se izdigle bele stene koje se presijavaju pod jarkim suncem i modrim nebom. I svakome ko sa strane dođe učini se kao da je odjednom iz zemlje izronio veliki stenoviti predeo – Rgotski kamen blista u svojoj divljoj lepoti.

rgotsko kanjon anta1
izvor: anta019.blogspot.com

Predeo je dobio ime po obližnjoj Rgotini, naselju na ivici ovog kamenog prostranstva.

rgotsko rgotsko brdo anta019.blogspot,rs
izvor: anta019.blogspot.com

I bez obzira na to što je pust i okrenut suncu, kišama i snegovima koje spiraju bele litice, predivan je u svojoj neobičnoj lepoti.

rgotski jesen u rgotskom kamenu
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

Da bude još lepši pobrinula se reka, i to istog imena kao i boja stena koje mrvi na svom putu kroz krečnjak.

rgotski reka protice izmedju vertikalnih litica av
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

Bela reka stvara meandre kanjona, koji, iako minijaturan, oduzima dah svojom lepotom i dubinom.

rgotski bekla reka u meandrima av
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

Skriven među visokim stenama, njega je moguće videti samo iz voza koji između Majdanpeka i Zaječara klopara kroz predeo nestvarne lepote.

rgotsko voz anta
izvor: anta019.blogspot.com

A da je skoro pa nestvaran pokazuje to što nestaje kao treptaj oka.

rgotski most u sredini kanjona av
izvor: Aleksandar Veljković (freebiking.org)

Tačnije, pogled na kanjon traje kratko, između dva tunela, pa kada voz pređe preko mosta, tada pred očima pukne pogled na prelive belih stena koje se crvene od rasutog rgotskog ruja, zagasite pruge reke koja krivuda u dubini i modrog neba koje se nadvija nad krajolikom.

rgotski jesen u rgotskom kamenu av
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

I odmah potom novi tunel i mrak, kao da je magija donela i odnela svu čaroliju.

rgotsko tunel anta
izvor: anta019.blogspot.com 

A čarolije zapravo i nema. Rgotski kamen nije ništa drugo do jedno veliko krečnjačko ostrvo koje se izdiglo na velikom brežuljku, a Bela reka ga je razdelila na dva dela, probijajući svoj put kroz stene. Pa oko neke je skrenula, neku produbila i krenula da vijuga pa stvorila meandre i neobične kamene figure.

rgotski panorama ulaznog dela kanjona av
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

U visokim kamenim liticama skrivaju se mnogobrojne pećine i jame koje tek čekaju da budu istražene.

rgotsko pecina anta
izvor: anta019.blogspot.com

A da je naseljen od najdavnijih vremena pokazuju ostaci tvrđave na vrhu Rgotskog kamena, o kome nema nikakvog pomena u literaturi.

rgotski ostaci tvrdjave na vrhu rgotskog kamena o kojoj nema pomena u literaturi av
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

Kao dragulj usred ovog magičnog okamenjenog predela skrila se prerast, tako tipična za istočnu Srbiju. Tek nedavno ju je u prvom meandru otkrio i opisao geograf Dragan Nešić.

rgotski ispred kamenog luka av
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

Ovaj okamenjeni most na vrlo nepristupačnom mestu Rgotskog kamena je jedinstven jer, za razliku od drugih prerasti, ispod ove, meandarskog tipa, ne prolazi reka. Neobično, kao i ceo predeo. Tajna se krije u tome da je nekada ispod nje prolazila voda koja je oblikovala jamski kanal, ali je u svojim meandrima reka otišla malo dalje, a prerast ostala kao podsetnik kuda je ranije vodio njen tok.

rgotsko prerast okno anta
izvor: anta019.blogspot.com

Ali, da se čarolija rasprši kao da je nije ni bilo, potrudio se sam čovek. I to se vidi kada se priđe reci, dok sa visine ceo krajolik izgleda beskrajno čaroban i sav u prelivima beline i rumenila.

rgotski radovan
foto Radovan Magdalenić

Sve je počelo zagađenjem Borske i Kriveljske reke. Duž njihovih tokova obale su pretvorene u jalovišta, a otpadne vode, ispuštane iz postrojenja Rudarsko-topioničarskog basena Bor, potpuno su ih zagadile. Tako se nekoliko kilometara pre Rgotskog kamena otrovne vode ove dve reke spajaju i stvaraju Belu reku.

rgotski bela reka zagadjenje av
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

Zahvaljujući njima i ona sama je otrovna. Ime joj više ne pristaje jer je voda tamna, zatrovana kiselinama i u njoj nema tragova života. Koliko je zagađenje veliko, vidi se i po samim obalama kanjona jer je pri njihovom dnu veliki žuti trag, obojen od mnogobrojnih hemikalija koje teku zajedno sa vodom sve do Timoka.

rgotski borska reka ivan andric
foto Ivan Andrić

Kažu da je reka opasna čak i za plovidbu. Preostaje samo da se gleda izdaleka. I da se nadamo da će jednog dana postati onakva kakva je nekada bila.

rgotski radovan magdalenic
foto Radovan Magdalenić

Rgotski kamen je zaslužio da se nad njim začuje kliktaj ptica koje će svijati svoja gnezda na visokim belim liticama. Koje će tražiti hranu na dnu kanjona i loviti ribu u vodama Bele reke. Koje će dočekivati proleća i buditi se zajedno sa prirodom. Koje će u preletati nebo i spajati rumenilo zalaska sunca sa jesenjim bojama na belom kamenu.

rgotski ruj av
foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

A kad se život vrati na ove obale, onda će i čarolija ovog nestvarnog ćoška Srbije biti potpuna.

rgotski bela reka pan
izvor: panoramio.com

четвртак, 10. август 2017.

Kanjoni reke Jerme – skriveno blago brdovitog Balkana


Na samom jugoistoku Srbije i krajnjem zapadu Bugarske jedna reka krivuda i prati svoj put ne mareći za granice koje su postavili ljudi. Mrveći stene i krčeći svoj put, žuri u peni, brza i usporava i gradi najlepša i najživopisnija ždrela i kanjone u ovom delu Balkana. Reka Jerma vas zove da s njom krenete u avanturu.

izvor: vukovisadunava.com


Plava i svetlucava pod jakim suncem, ona nastaje u blizini Vlasinskog jezera, tačnije kod sela Klisura, spajanjem Vučje i Grubine reke podno visokog Kamenog vrha.

izvor: pdpreslap.com

Vijugajući potom kroz zelena polja, spaja vode koje se slivaju sa Gramade i okolnih planina, pa je već na njenom početku dočekuju Drainska, Kostroševska i Crvenska reka. 

foto Igor Đorđević

Kod sela Strezimirovci  ulazi u Bugarsku pa kroz Znepolje ili Trnsku kotlinu teče mirno i tiho, dok je okolne rečice napajaju vodom sa planinskih visina Ruj-planine i Straže.

izvor: trnhotel.bg

A onda ulazi u Trn, jedini grad na reci Jermi. Smešten među visokim planinama, i sam na planinskoj visiini i obalama Trnske reke, kako je još zovu u Bugarskoj, stoji na svom mestu od davnina. Burne istorije, osvajan od Tračana, Rimljana, Vizantinaca, Turaka, Srba i na kraju Bugara, čuva mnoge priče o davnim danima, velikim i krvavim ratovima, ali i slavi i junaštvima.

izvor: wikipedia.org
  
Maltene u samom gradu Trnu počinje prvi Jermin kanjon, čuveno bugarsko Trnsko ždrelo. Od ušća sa Lomniškom rekom, zahvaljujući čemu ceo klanac zovu još i Lomniški, počinje oštro usecanje u stene Ruj-planine.


izvor: wikipedia.org


Skoro tri kilometra traje ova borba vode i kamena, i reka, kao i uvek, izlazi kao pobednik. Na stranama visokim i do 650 metara, Jerma se survava u provaliju, a svod od stena nad njom skoro da se zatvara. Tu sunce jedva da dopire do dna kanjona, a na najužem delu, koji je širok svega 5 metara, krečnjačke litice kao da se jedva razdvajaju. 

izvor: stanevphotography.com

Upravo tu, nad mnogobrojnim brzacima, slapovima i jednim većim vodopadom, nalaze se dve stene, nazvane Crkvište i Žilavi kamen. Legenda kaže da su nastale zahvaljujući nesrećnoj ljubavi dvoje mladih. Naime, bogatoj devojci i siromašnom maldići roditelji nisu dozvolili da se vole i pošto nisu uspeli da ih razdvoje, prokleli su ih da postanu dva kamena koja će biti uvek blizu ali se nikad neće spojiti. Tako su nastale ove dve stene, a Jerma pod njima postala je od njihovih suza. 

izvor: nadiastoeva.blogspot.com

Kroz kraške kanale i male vodopade i slapove teče reka i nosi svežinu u svojoj bistroj vodi, a na nju je najlepši pogled sa starog drvenog mosta, od koga zastaje dah pri spoznaju kako na raskošnoj lepoti dubokog kanjona priroda nije štedela.

izvor: peika.bg

I dok ona šušti i huči, okružuju je ogromni kameni blokovi Ruj-planine, stari preko 350 miliona godina, prekriveni stoletnim šumama hrastova, bukve, graba, jasena i leske, a uz samu reku vodu dodiruju grane vrba, topola i bagrema.

izvor: wikipedia.org

Jerma blista u svojoj lepoti i po jakim bugarskim zimama, kad se zaledi, pa se po čitav mesec sve stegne i priroda zaćuti, kao da više nikad od sebe glasa neće dati.

foto Ivica Ivanov





Ali sa prolećem sve se budi, pa i Jerma opet zažubori, još strasnije i jače, da nadoknadi dane tišine.

izvor: musicar.com
  
Sa ušćem sa Jablaniškom rekom i Jablaniškim ždrelom Jerma izlazi iz svog sapetog korita.


izvor: allevents.com

Tada se po širokim pašnjacima sve zarumeni lišćem biljke ruj, po kojoj je planina dobila ime.

izvor: wikipedia.org

Posle Trnovskog ždrela Jerma se smiruje u svojoj buci i brzacima i tako bistra i čista, boje neba koje se u njoj ogleda, ulazi u Srbiju kod sela Petačinci da u njoj zauvek i ostane. Dok teče širokim obalama, nije duboka, posebno leti, pa se zahvaljujući bistrini vidi samo dno.

izvor: musicar.com
  
Kod  Zvonačke Banje obale joj se sužavaju.


izvor: in.rs
  
Tačnije, ovde su se po padinama Vlaške planine rasule kuće sela Zvonce, koje je zbog izvora dobilo ime banja. Rimski bazeni i arheološka nalazišta svedoče da je ovo mesto bilo poznato i u antičko doba i u vreme srednjovekovne Srbije. 

foto Snežana Lazić

Meštani su krajem 19. veka otkrili izvor tople vode, a bugarski učitelj Dilberov se zainteresovao da ga istraži, ali nažalost, Prvi svetski rat je sve zaustavio, pa je tek nakon njega svet čuo za ovaj kraj izuzetne lepote. 

foto Nenad Andrić (planine.net)

 U blizini Zvonačke Banje nalazi se Venerina padina, rezervat prirode od 2005. godine, u kome se nalazi jedino stanište biljke gospina vlas u Srbiji. Ova izuzetno ugrožena, retka i nežna vrsta papratnice na ovom mestu raste samo zahvaljujući oticanju termalnih voda.


foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Nedaleko odatle šumi Blatašnica, poznata još i kao Zvonačka reka, a ispod njenog kamenog mosta, kojim je nekada tutnjao Ćira, nalazi se uzan procep kanjona Cedilka

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

 Čim se pređe most stiže se dodva mala kamena tunela koja svedoče kuda je ranije išla pruga, a iznad njih počinju padine grebena Asenovo kale prepune hlada stoletnog drveća u kojima se skrivaju šumski plodovi i izvori, a jedan od lekovitih je izvor Slonovo uvo, za koji postoji verovanje da onaj ko sa njega pije može da izleči oči ili ako se umiva otvorenih očiju. 

Foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Asenovo kale je vrh koji se izdiže preko hiljadu metara i na toj visini se nalazi jedino mesto gde se u Srbiji mogu videti gnezda surih orlova. 

izvor: juznevesti.com

Dobio je ime po bugarskom caru Asenu, koji je tu sagradio utvrđenje. Istorija to nije potvrdila, ali ostaci utvrđenja koji i danas postoje smatraju se baš njegovim, a veruje se da je upravo ono i promenilo ime vrha, koji se nekada zvao Jasenovo kale, po velikom broju stabala jasenovog drveta. Ono što istorija jeste dokazala je to da su ostaci temelja i utvrđenja od tesane bigre i opeke zapravo grad despota Stefana Lazarevića, koji je podignut početkom 15. veka. Prema predanju, Turci su ga zauzeli kada je vojska bila u Odorovačkom manastiru na bogosluženju, pa su osvojili utvrđenje a manastir porušili.

foto Nenad Andrić (planine.net)

Do njegovog vrha se stiže makadamskim putem a odozgo se pruža pogled na Zvonačku Banju, kanjon reke Jerme, planinu Stol, Vlašku planinu i lanac masiva u Bugarskoj sa Rilom na horizontu. 

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

 A daleko dole Blatašnica, kao najveća pritoka Jerme, spaja se sa njom pored samog manastira Muštar, koji se ugnezdio na padinama Greben planine.




izvor: wikipedia.org

 Izgrađen je na proplanku punom biljke slačice, koja se u narodu zove muštar ili muštarda, pa je po njoj i dobio ime. Manastir je podignut u 14. veku, a ktitori su mu bili Jelena i Konstantin Dragaš, srpski plemić, sestrić cara Dušana i jedan od poslednjih srpskih vlastelina iz perioda kada je srpska država pala u ruke Osmanlijama. Oni su sazidali i drugi manastir Poganovo, nizvodno, na samoj sredini kanjona. Prema predanju, Jelenin je bio Poganovo, koji je gradila za “večita vremena”, a Konstantinov Muštar, koji će, kako je ona tvrdila, trajati do “prve velike sile”. Tako je i bilo, Muštar je više puta rušen i obnavljan ali je svaki put bivao sve skromniji, a na samom početku bio je veliki koliko i Poganovo.

izvor: mapio.net

 U neposrednoj blizini se nalazi i napušteno selo Trnsko Odorovce, na ušću Kusovranske reke u Jermu, ušuškano na padinama Vlaške planine, po čijim cvetnim livadama još pasu mala stada ovaca, koza i goveda. Nekada puno seljana, danas je selo ostarelih domaćinstava.

izvor: panacomp.com

 Iznad njega, kroz  četinare, bele borove i kleku nalazi se put koji prati usku stazu i kamenje prošarano lišajevima i sve više se vodi ka vrhovima Vlaške planine.


foto Nenad Andrić (planine.net)

A gore, na prolancima prekrivenim jagočevinama i ljubičastim presličicama, miriše priroda u svom najlepšem opojnom dahu. Odavde se vide planinski masivi u Bugarskoj sa Zelenigradom, gorostasni Ruj, Vidlič sa Dimitrovgradom u podnožju, a sve dalje Stara planina sa Midžorom, Suva planina sa Tremom i Čemernik ispod koga se plavi Vlasinsko jezero.

izvor: pipancic.org.rs

A duboko dole počinje kanjon Jerme, koji se celih 15 kilometara probija kroz strme i nestvarno lepe vrleti. Ovde su se punih 65 miliona godina stvarale krečnjačke figure i izvajane litice i to kada se okean koji je prekrivao ceo ovaj kraj povukao i zajedno sa tektonskim pomeranjima, kraškom i vodenom erozijom napravio kanjon.

izvor: panacomp.com


Probijajući se kroz vrhove Vlaške planine sa jedne i Greben planine  sa druge strane, nastala su dva velika klanca izuzetne divlje lepote koji čine kanjon reke Jerme.

foto Ivajlo Nikolov

Prvi je Odorovsko ždrelo, strmih stena visokih od 300 do 400 metara, a širine od 30 do 40 metara. Ovde huka Jerme zaglušuje cvrkut mnogobrojnih ptica koje se kriju u gustim krošnjama drveća, ali i noćni huk buljine i krike slepih miševa. A da ima i sisara, dokaz su suri orlovi i riđi mišari koji krstare nebom u stalnoj potrazi za dobrim zalogajem.

foto Ivana Petrović

 Da i priroda i čovekove tvorevine mogu da se uklope, dokaz je asfaltirani put koji vijugavo prati kanjon iznad koga sunce zaklanjaju neverovatni prizori krševitih vrhova i raspuklih stena visokih skoro do neba, koji sa obe strane ograđuju reku. 


izvor: klubputnika.org
  
Na ovim mestima Jerma ume da bude duboka i dva metra, pogotovo kada se posle zime u korito spuste otopljeni snegovi.

izvor: tt-group.net

A onda, u samom središtu kanjona nalazi se veliki manastir Poganovo, smešten na obali Jerme i njenog ušća sa Poganovskom rekom. 

izvor: manastirsvetijovanbogoslav.com

Posvećen je Svetom Jovanu Bogoslovu, a u narodu je poznatiji kao Poganovski manastir. I on je podignut krajem 14. veka od strane ktitora Konstantin Dragaša. Građen u maniru Moravske škole od slojeva kamena, ukrašen velikim kubetom i visokim zvonikom, blista usred veličanstvene spokojne prirode.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)
  
Unutar njega nalaze se freske koje su oslikavali najveći umetnici severne Grčke. Nekada je ovde stajala čuvena dvostrana ikona, jedna od njalepših umetničkih tvorevina 15. veka, poklon carice Jelene, žene vizantijskog cara Manojla II Paleologa, u znak sećanja na njenog oca Konstantina Dejana. Nakon Drugog svetskog rata, kada su je Bugari zajedno sa ikonostasom iz 17. veka odneli iz manastira, čuva se u Muzeju ikona u Sofiji. Ali da i pored toga ima izuzetnu vrednost dokaz je što je manastir pod zaštitom države od sredine prošlog veka, a na listi Svetske kulturne baštine od 1979.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

U blizini, u idiličnoj i bujnoj prirodi je i selo  Poganovo, po kome je manastir nazvan. I za njegovo neobično ime postoji legenda. Naime, nekada su Turci stalno ubirali plodove rada meštanima, pa su ovi odlučili da im nekako doskoče. Smislili su da vinovu lozu posade naopako, da korenje viri iz zemlje. Međutim, kako je zemlja plodna, čak se i tako vinova loza primila i počela da rađa. Kad su Turci to videli, govorili su kako pogan narod tu živi kad takvu lozu sadi. Tako je i selu ostalo ime Poganovo.

foto Gordana Atanasijević (sebianoutdoor.com)

A onda dalje, kroz jaku huku, između tesnih kamenih blokova, stropoštavajući se niz odlomljene stene, u peni i kovitlacima, teče Jerma divljim putem grabeći ka svom kraju.

izvor: travel.rs

 Vlaško ždrelo se probija odmah iza manastira usecajući se u stene. Najlepše ga je preći peške i uživati u zastrašujućim i nezaboravno lepim, maltene uspravnim, liticama, visine od osamsto do skoro hiljadu metara, sa stenama čije se ivice skoro pa približavaju pa jedva i da ostaje mesta za reku, koja uporno probija svoj put.

foto Jadranka Petrović




Zajedno sa Odorovskim, i Vlaško ždrelo je bilo neprohodno sve do početka prošlog veka, kada su prosečena pruga uskog koloseka za potrebe rudnika kamenog uglja Rakita na padinama Ruj-planine. Kada je rudnik posle 30 godina zatvoren, umesto pruge je izgrađen asfaltni put. Tako je veličanstvena lepota kanjona Jerme postala dostupna celom svetu.

izvor: upoznajsrbiju.co.rs

I tako, kamen po kamen, stena po stena, brzak do brzaka, i kod sela Vlasi  se završava kanjon Jerme.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

A da je ovde sve okovano kamenim gromadama, dokaz je pećina Vetrena dupka, iznad sela Vlasi, čije je otkrivanje dramatično opisao dr Jovan Petrović u svojoj knjizi Grobovi pod kamenim nebom. U svom delu naziva je “đavoljom” i kaže da u Srbiji ima još mnogo takvih poput nje. Razlog ovog naziva je u tome što meštani veruju da se u njihovim dubinama nalaze čitavi gradovi u kojima žive nemani i ale. Oni spavaju za vreme velikih žega i toliko hrču da vetrovi iz pećine duvaju veoma jako i mogu da oduvaju čoveka koji je na ulazu. Kada se probude, cela se gora trese od njihove rike, ali se čuju i slabašni jauci onih koji su krenuli da u pećini traže blago ali se nikada više nisu vratili. 
Prema još jednom predanju, u tursko doba je pred pećinom stalno paslo stado ovaca koje je čuvao pastir i podsmevao se svakome  ko je od nje zazirao. Kad je jednom počelo nevreme, ovce su bežeći od munja ušle u pećinu, a i pastir za njima. Posle toga ih više niko nikada nije video. 

izvor: juznevesti.com

U zbilji, pećina je dobila je ime po hladnom vazduhu koji iz nje izbija jer se dvorane sa pećinskim nakitom, bigrenim kaskadnim kadicama i malim jezerom nalaze na 30 metara vertikalno od ulaza i do njih se može stići jedino sa speleološkom opremom. To je ujedno i prva celina Vetrene dupke, koja čini izvorski deo, čiji je ulaz u šumi iznad sela Vlasi. Sa drugom celinom, jamom Peštericom, dubokom 180 metara, prošaranom ponornicama i vrelima, povezana je jezercetom.

izvor: zivetisprirodom.info

 Izvanredna lepota kanjona Jerme koji na svakom koraku krase krečnjačke figure nalik na one u Đavoljoj varoši, retke i ugrožene vrste biljaka i životinja, poput risova i surih orlova, doprinele su da 2014. bude proglašen za zaštićeni rezervat prirode.




izvor: juznevesti.com

I onda opet, širokim obalama Jerma mirno teče. 

izvor: anta019.blogspot.com
  
Sve do manastira Sukovo iz 19. veka i crkve posvećene Presvetoj Bogorodici, koja je sagrađena na temeljima bogomolje iz  4. veka. U njoj se nalazi retka freska na kojoj Sveti Hristifor ima glavu psa i Bogorodica sa krilima.

foto Nenad Andrić (planine.net)

U ataru sela Sukovo završava se Jermin put. Na tom mestu ona se uliva u Nišavu i zajedno sa njom hrli ka Južnoj Moravi. Moglo bi se reći da je ona još po nečemu jedinstvena. Naime, neki je zovu i Sukovska reka, pa je neobično da ima naziv po mestu na kome se njen tok završava.

izvor: varalicar.com

A kad se čovek na njenom ušću osvrne i podseti kuda je sve prošla, koliko je stena smrvila i pogurala, koliko kamenja prevrnula, mogao bi nešto od nje i da nauči. Da se najviše snage daje kad je najteže i da se na najsurovijim obalama reka i života klešu najveće lepote. Da li u prirodi ili u duši, svejedno je. Važno je ono što iza toga ostaje zauvek.

izvor: panacomp.com