недеља, 15. октобар 2017.

Misisipi – reka džeza, parnih brodova i indijanskih tajni (II deo)



Kad prođe sredinu svog toka, Misisipiju, osnaženom i osveženom novim snagama i vodama, uskoro se pridružuje i Ohajo, najvažnija pritoka sa istoka i najveća reka severoistočnog dela SAD-a. Ona nastaje u Pitsburgu u Pensilvaniji, na mestu gde se spajaju reke Alegeni i Monongahila i protiče kroz šest američkih država. U Misisipi se uliva kod mesta Kero i najbogatija joj je pritoka vodom.

izvor: ozarklivingmagazine.com


Od ušća Ohaja sa Misisipijem kod grada Kaira u Ilinoisu počinje donji tok reke, poznat kao Donji Misisipi, koji će se završiti ušćem u Meksički zaliv.

izvor: istock.com


Vrlo brzo reka, sve šira i tamnija, teče između zelenih polja država Kentaki i Tenesi dok se sa dalekih planina slivaju mnogobrojne pritoke i stalno mu pristižu nanosi peska, komada stena i muljevitih voda.

photo Bjorn Christianson


Ovo je i oblast koju najčešće pogađaju zemljotresi jer se u Tenesiju u isto vreme kad je nastao Meksički zaliv stvorio i procep u zemljinoj kori koji je i dan-danas seizmički aktivan. Tako su početkom 19. veka dva jaka zemljotresa potpuno promenila izgled ovih obala pa je tako nastalo i jezero Rilfut, poznato po ogoljenim čempresima koji svoje korenje puštaju u plitkoj vodi dok im se u krošnjama gnezde beloglavi orlovi.

izvor: flickr.com

izvor: wikipedia.org
 
Onda reka stiže u Memfis, najveći grad Tenesija, osnovan od strane Evropljana početkom 19. veka. On je neobičan po tome što se nalazi u dve države. Naime, Zapadni Memfis leži u Arkanzasu, a Memfis u Tenesiju.

izvor: amusingplanet.com



Ime je dobio po svom egipatskom imenjaku, koji je isto kao što je američki na obalama Misisipija, bio na Nilu, a danas na njega podseća i po staklenoj piramidi, simbolu grada. Pre nego što su mu Evropljani dali ime, u njemu su živeli Indijanci plemena Čikaso mnogo pre novih doseljenika. 

izvor: odyssey.com


Podignut na strmim obalama Misisipija, na ušću reke Volf u Misisipi, sav je premrežen drumskim i železničkim mostovima. Naravno, deli ih Misisipi, a jedan od njih, Frisko most je, kada je izgrađen davne 1892, bio prvi u donjem toku Misisipija, ali i most sa najvećim rasponom u SAD-u.

izvor: wikipedia.org


Na suprotnim obalama Misisipija leži Arkanzas, država zelenih obala uz reku dok mu se u daljini ocrtavaju guste šume i planinski vrhovi. U njemu se uz Misisipi nalazi Nacionalni rezervat za zaštitu divljih životinja na mestu ušća sa Belom rekom.

izvor: tennessee.com

Na širokim obalama, gde se voda često preliva i ostavlja močvare pune kreketavih žaba, živi celo jedno malo carstvo životinja. U njima svaki dan bitku za život i dobar zalogaj vode američki aligatori, vodene amfibije i močvarni rakovi.

izvor: listenupyall.com


Uskoro se, kod platoa Ozar, u Misisipi uliva reka Arkanzas, koja izvire u Stenovitim planinama Kolorada. Mnoga američka domorodačka plemena su živela uz nju, a ušće Arkanzasa u Misisipi otkrio je španski moreplovac, istraživač i konkistador Ernando de Soto četrdesetih godina 16. veka.

izvor: wikipedia.org


A onda ogromna reka sve više širi svoje obale uz granicu države Misisipi, koja je po njoj i dobila ime. Dok teče kroz mirisnu zemlju, polja pamuka i guste šume borova, hrastova i brestova, najviše se razliva u proleće posle otopljenih snegova i letnjih obilnih kiša i plavi sve pred sobom, ali muljem koji nosi plodnost.

izvor: smithsonianmagazines.com


Pa sve tako do Luizijane, čuvene po beskrajnim močvarama u kojima žive ibisi i bele čaplje usred velikih cvetova orhideja i biljaka mesožderki.

izvor: tringa.org

U njoj Misisipi dostiže najveću širinu korita, a ni vremenski uslovi baš ne idu na ruku ovoj najvećoj francuskoj koloniji, kojoj i samo ime kaže da je Lujeva zemlja, jer su ovde uragani i zemljotresi i više nego česti. Najveći od svih dogodili su se 1811. i 1812, i to čak tri, jačine od oko 8 stepeni Rihterove skale. Tako mnogo potresa velike jačine u kratkom vremenskom periodu dovelo je do pojave za verovali ili ne –  Misisipi je potekao unazad!

izvor: hottydotty.com


Najveća američka reka prolazi kroz dva velika grada Luizijane. Prvi joj je na putu glavni grad Baton Ruž. Sa strmine na kojoj je podignut daleko od poplava i izlivanja Misisipija, sa njega se proteže pogled na nepreglednu deltu kojom se završava ova ogromna reka. Ime mu je dao prvi francuski istraživač Luizijane Pjel le Moin d’Ibervil i znači crveni štap. Neobičan naziv nastao je kada je krajem 17. veka istraživao ovo područje i video veliku crvenu motku koja je, zabodena, pokazivala granicu lova namenjenu indijanskim lokalnim plemenima. Tako je ovaj običaj zauvek ovekovečen imenom grada.

photo Mark Bienvenu


Poslednji pre ušća Misisipija u Meksički zaliv je Nju Orleans, najveći u Luizijani, grad ogromne kulturno-istorijske baštine potekle iz francuske, španske i crnačke kulture. Grad mističnih noći, opijajućih ritmova džeza, koji omamljuju u svom laganom ritmu u vrućim noćima leži pod čuvenim mostom Krešent Siti.

izvor: buyamericanshrimp.com


Nastao je početkom 18. veka, kada su ga naselili mnogobrojni doseljenici iz različitih krajeva Evrope i sveta, među kojima su prednjačili Francuzi, pa je i ime dobio po njihovom vladaru Filipu Orleanskom.

izvor: thepelhamhotel.com


Nadaleko čuven kao kolevka džeza, gde bi drugde nego u njemu postojao Nacionalni istorijski džez park Nju Orleans. Otvoren je krajem prošlog veka u želji da proslavi stogodišnjicu stvaranja i razvitka džeza. Ovaj jedinstveni muzički pravac nastao je krajem 19. i početkom 20. veka u afro-američkim zajednicama grada i to kao mešavina francuskih madrigala, zvukova limenih orkestara, regea, bluza i ritmova Gvadalupe, Martinika i Afrike. Moglo bi se reći da do njegovog nastanka nikada ne bi ni došlo da sredinom 19. veka u Ameriku preko Atlantika nije dovedeno skoro pola miliona robova iz zapadne Afrike i basena Konga. Oni su sa sobom poneli i snažnu muzičku tradiciju koju su starosedeocima kroz pesme i plesove pokazivali svake nedelje na Trgu Kongo u Nju Orleansu. Kako su vremenom crnci učili da sviraju evropske instrumente, prvenstveno violinu, prilagođavali su evropsku muziku svojim stilovima. Svako je od došljaka doneo pomalo svog uticaja, a kada su robovi oslobođeni, počeli su da se bave muzikom i istorija džeza je mogla da počne da se ispisuje.

izvor: pinterest.com


I kao što svaka reka na kraju mora da dođe do svog ušća, tako i Misisipi polako pristiže do svoje ogromne delte.

izvor: flatoutdelta.com

Ona se sastoji iz tri velika i nekoliko manjih rukavaca na ogromnoj površini od preko 12 hiljada kvadratnih metara koja počinje nedaleko od Nju Orleansa i proteže se od zaliva Vermilion na zapadu pa sve do Čenderlurovih ostrva u Meksičkom zalivu. S obzirom na to da je deo ravnice Luizijane koja se proteže uz obalu, ona je i jedna od najvećih priobalnih ravnica na svetu.

izvor: nationalgeographic.com

Nepregledna prostranstva vode su nastajala milionima godina zahvaljujući tome što je reka iz unutrašnjosti američkog kontinenta donosila više stotina miliona tona odlomljenih stena, zemlje, peska i mulja nastalih erozijom i spiranjem korita. Sav ovaj materijal je zatvarao rečni put i podizao nivo vode koja je pronalazila lakši i kraći put do ušća i zaliva. Napuštena korita su ostajala sa nižim nivoom vode i tako su nastajali rečni rukavci, a njihovim širenjem nastali su milioni hektara primorskih močvara. Zahvaljujući tome se u poslednjih pet hiljada godina rečna obala Luizijane sve više pomerala ka zalivu.

izvor: usgs.com


Najveći deo današnje delte zove se Delta Birdfut jer zaista ima oblik ptičjih nogu i poznata je kao jedinstvena u svetu po biljnom i životinjskom svetu, ali i po tome što njen konačan izgled ni do danas nije završen. 

izvor: photo Adam Mandelman (NASA)

Ovaj rukavac delte zovu još i Belize, a dobio je ime po francuskom utvrđenju ispod koga se nalazi ušće Misisipija u Meksički zaliv.

izvor: sites.law.lsu.edu


Osim ovog glavnog kraka postoji još šest zasebnih manjih delti koje su nastajale hiljadama godina. Među njima se provlači i Crvena reka juga, koja se uliva u reku Atčafalaju kod Baton Ruža i iako se smatra Misisipijevom pritokom, ona to zapravo nije.

izvor: wikipedia.org

Reka Atčafalaja je najveća otoka Misisipija i veoma je važna jer je preko nje izvršeno njegovo preusmeravanje radi kontrole starog toka. Ona je tako u jednom delu postala otoka jer 30 posto Misisipija otiče u Meksički zaliv rekom Atčafalajom i to kraćim putem nego što je tok samog Misisipija.

izvor: allaboutlouisiana.com


Pa ipak, poslednjih decenija i to se menja, prvenstveno zahvaljujući izmenama toka Misisipija i nekih njegovih pritoka, kao i branama, nasipima i ispravljanjem meandara.

izvor: flatoutdelta.com

Pa ipak, to nije uznemirilo jedinstven biljni i životinjski svet koji se milionima godina razvija i živi u ovim vlažnim tišinama slatkovodnih i slanih močvara, močvarnih šuma, isprepletan sa korenjem drveća večno potopljenim u mulj i vodu.

izvor: imagekind.com


Divljina delte iznedrila je mnogobrojne divlje životinje koje žive jedino ovde na svetu. U šumama koje se protežu do samih estuara sve vrvi od crvenih luizijanskih medveda, kuna, dabrova, oklopnika, lisica, kojota i risova. Toliko predatora među gustim drvećem koje živi od vlage i večitih senki...

izvor: telegiz.com

Ona je i stanište ptica koje se prilikom preletanja Misisipija ovde zadržavaju na putu migracije. Njihov put od Ontarija do Meksičkog zaliva je jedan od najdužih na zapadnoj hemisferi pa se zato u beskrajno razlivenom ušću dva puta godišnje odmara preko 400 vrsta ptica. Tada se uglas nadgovaraju žutovoljke, skarletne tanagerke, žute noćne čaplje i beloglavi orlovi. Ovde ljubitelji ptica mogi naći retke vrste velikih ibisa, ružičastih čaplji kašikara, zimskih kolibrija i šumskih roda.

izvor: wikipedia.org


Nije ni čudo što se ptice ovde tako rado zadržavaju jer u močvarama delte je pod površinom vode vrlo burno i one prate priliku za svaki slastan zalogaj. A mogu i da biraju, od mnoštva riba, čak 400 različitih vrsta, koje ne stižu samo iz mora nego i sa dalekih Apalačkih planina i planine Ozark putem mnogobrojnih pritoka. A da bude još više šaroliko, tu je i mnoštvo žaba, školjki i plavih kraba.

izvor: uniprot.com


Na samoj obali, s koje se već vidi ogromno more, čuju se zvuci kljunastih delfina i tihi šumovi Kempovih kornjača koje se lagano kreću po pesku. Ovo su najređi morski gmizavci na svetu i ima ih samo u delti Misisipija.

izvor: fws.gov


A onda se Misisipi konačno izliva u Meksičkom zalivu, ivičnom moru Atlantskog okeana, okruženog kopnom Severne Amerike. Tako se i same vode Misisipija mešaju sa talasima u kojima se stvara Golfska struja, topla i snažna morska struja, ali i divlje uzburkavaju od silnih uragana.

izvor: wikipedia.org (NASA)


Ušće Misisipija u Meksički zaliv nalazi se nešto više od sto kilometara južno od Nju Orleansa. Istraživanja su pokazala da je ovoj dugačkoj reci potrebno devedeset dana da pređe put od svog izvora do ušća. Kada se ulije u more, Misisipi ulazi sa ogromnom količinom slatke vode. Zbog toga ne dolazi odmah do mešanja sa slanom, a slike koje je iz svemira snimila NASA pokazale su veliki pojas sveže vode koja pravi tamnu prugu nasuprot svetlijih okolnih voda. Tako, bez mešanja, slatka voda uspeva da prodre kroz Meksički i Floridski zaliv, pa čak i u zalivsku struju. Ona uspeva da obiđe i vrh Floride pa se tek kod obala Džordžije meša sa morskom i boja se izjednačava.

izvor: snopes.com


I tako se uz mirne vode Misisipija stiže do njegovog samog kraja. On ističe mirno iz velikog jezera i utiče mirno sav razliven u veliko more. Spor, lenj, natapa zemlju i daje joj život. I valja se star i skriva ko zna kakve indijanske tajne i evropske priče dok s dolaskom noći sve više tamni, pun teške vlage i miriše slatko kao topli zvuci koji se već decenijama meko utapaju u njegove mutne talase.

izvor: shutterstock.com

Ako ste propustili: Misisipi-reka džeza, parnih brodova i indijanskih tajni (I deo)







субота, 14. октобар 2017.

Misisipi – reka džeza, parnih brodova i indijanskih tajni (I deo)



Na ogromnim prostranstvima severnoameričkog kontinenta valja se velika reka. Najduža  u celom SAD-u, sa svojom velikom pritokom Misurijem četvrta je na svetu. Dok lagano krivuda i svoje razlivene meandre ostavlja za sobom sve do obala Meksičkog zaliva, Misisipi u svom tihom toku čuva mnoge stare legende i priče.

izvor: americacruiseslines.com



Kao najvažnija američka reka proteže se celom dužinom kroz centralni i jugoistočni deo ove ogromne zemlje, protiče kroz deset njenih država, a ceo sliv obuhvata dve kanadske provincije između Stenovitih i Apalačkih planina i čak 31 američku državu, što je 40% teritorije SAD-a. Dok teče, Misisipi predstavlja prirodnu granicu između država, krasi ga deset velikih američkih gradova, bezbroj manjih mesta koja odišu lepotom Srednjeg zapada i preko 40 mostova od kojih se ne zna koji je veći i stariji.

izvor: wikipedia.org


Misisipi ime nosi po jeziku Indijanaca, tačnije algokvinskim rečima misi – velika i sipi – voda, pa znači velika voda, velika reka ili, kako su ga Indijanci slikovito predstavljali, “otac svih voda”.

izvor: hikeswithtykes.blogspot.com

Za izgled današnjeg korita reke Misisipi zaslužan je veliki glečer Lorentid, koji je prekrivao ogromno prostranstvo Kanade i veći deo Sjedinjenih Američkih Država više puta tokom različitih perioda ledenih doba. Ono poslednje je odredilo i sliv i tok, a pogotovo najjužnija granica ovog gorostasnog lednika koji se nalazio upravo na mestu današnjeg sliva Misisipija. Kada je glečer počeo da se povlači, iza njega su ostale ogromne količine odlomljenih stena i zemlje stvarajući ravno i plodno tlo doline najveće američke reke.

izvor:istock.com


Ali nije ona tako lako pronašla svoj put. Trebalo je nekoliko stotina hiljada godina da prođe, da mnogo puta Misisipi  izmeni svoj smer, da ga odrede i njegove velike i snažne pritoke, pa da on bude ovo što je danas. A i ljudi su se mešali, gradeći mnogobrojne ustave i brane radi korišćenja velike rečne snage za svoje potrebe, ali i menjali tok i podizali nasipe da bi očuvali gradove i plodnu zemlju od poplava. Tako je nekada grad francuskih kolonizatora Kaskaski stajao na poluostrvu koje je reka Kaskaski napravila na svom ušću u Misisipi. Decenijama su stalne poplave pomerale Misisipi na istok, tako da su ovaj mali gradić potpuno odsekle od ostatka države Ilinois. On je danas mala enklava Ilinoisa, Kameno ostrvo, i do njega se može doći samo iz države Misuri.

izvor:shutterstock.com


Da mu je istorija oduvek bila burna, dokaz su arheološki podaci koji svedoče da su duž reke i njenih pritoka oduvek živeli Indijanci baveći se lovom, dok su se neka od plemena bavila zemljoradnjom i pripitomljavanjem mnogih biljnih kultura. Zahvaljujući njima, odavde su potekli prvi prinosi suncokreta, kukuruza, pasulja, bundeva i mnogih drugih žitarica karakterističnih za američko tlo. Koliko su Indijanci bili napredni, pokazuju i arheološka nalazišta nekadašnjeg trgovačkog puta koji se nazivao Houpvel, a koji je povezivao Velika jezera sa Meksičkim zalivom. 

izvor: pinterest.com


Dolazak Evropljana potpuno je promenio način života u ovoj oblasti, posebno sa pojavom prvih istraživača i doseljenika koji su ubrzo zatim došli za njima. Prvi Evropljanin koji je stigao do reke Misisipi bio je španski istraživač Ernando de Soto, koji joj je, kada je prvi put video te davne 1514, nadenuo ime Rio de Espiritu Santo – Reka Svetog duha.

izvor:biography.com


Misisipi je u početku predstavljao granicu teritorija Nove Španije, Nove Francuske i ranih Sjedinjenih Država, ali je bio korišćen i kao put koim se obavljala trgovina . U 19. veku, kada su se ujedinile države Amerike, Misisipi i Misuri značili su glavne reke oko kojih je razvitak bio veliki, a posebno zbog toga što je područje oko reke oduvek bilo najplodnije u celoj Americi.

izvor: hooverarchives.gov


To je bilo vreme parnih brodova, čije je zlatno doba trajalo u celoj prvoj polovini 19. veka. Pošto u Luizijani nije bilo mnogo puteva i pruga, rečni saobraćaj je bio odlično rešenje. Tako se parnim brodovima prenosila hrana, pamuk, ali i drvo i ugalj sa Apalačkih planina. Prvi parobod koji je zaplovio ovim ogromnim vodama putovao je Donjim Misisipijem od ušća sa rekom Ohajo pa sve do Nju Orleansa, zahvaljujući čemu je ovaj grad doživeo procvat i postao najvažnija američka luka u kojoj su se okupljali prekookeanski brodovi. Dah tih davnih dana najbolje je opisan u knjigama Marka Tvena Život na Misisipiju i Avanture Haklberija Fina.

izvor: chicagotribune.com


Kada su krajem 19. veka izgrađene pruge i veliki gradovi koji su na obalama nicali kao pečurke posle kiše, parni brodovi su prestali da se koriste. Tako su zamenjeni velikim brodovima tegljačima i baržama, ali je nekoliko njih i danas ostalo da brodi, kao uspomena na stara vremena.

izvor: wildernesinquiry.com


Za izvor Misispija smatra se mesto u Državnom parku jezera Itaska u severnom delu Minesote iz koga ističe. Indijanci plemena Čipeva su ga nazvali Jezero lososa, a reku koja iz njega ističe Reka lososa. Prvi Evropljanin koji ga je otkrio promenio mu je i ime. Bio je to američki geograf, geolog i etnolog Henri Skulkraft, koji je vršio studije američkih domorodačkih kultura. 

izvor: manufacturedhomelivingnews.com

On je jezeru dodelio sopstvenu kovanicu – ime uzeto od delova dve reči: poslednjeg sloga latinske reči veritas (istina) i prvog sloga reči caput (glava). Tako je nastalo ime Itasca, koje u bukvalnom prevodu znači odistinski glavno.

izvor: goodfreephotos.com

Čim oteče iz jezera, Misisipi krivuda ka jugu, blago meandrira kroz Veliku niziju, najveću američku žitnicu, i vrlo brzo dostiže veliku širinu korita. Od ovog mesta počinje gornji tok Misisipija, koji se u SAD-u zove i Gornji Misisipi, najpoznatiji po lepotama krajolika i velikom broju raznovrsnih riba među kojima su nadaleko čuveni velikousti basovi, štuke, kanadski somovi i jesetre.

izvor:americancruiselines.com

I gornji tok ima svoje delove, pa tako njegov prvi deo prolazi kroz države Viskonsin i Minesotu. U ovom delu najlepši je Nacionalni park Misisipi, koji krasi njegove obale od kraja prošlog veka i toliko je velik da obuhvata čak dve metropole Minesote.

izvor: wikipedia.org


Prva je najveći, ali ne i glavni grad ove velike države - Mineapolis, koga su Evropljani osnovali sredinom 19. veka. Neobično ime mu je kombinacija reči Dakota Indijanaca za vodu – mine i grčke za grad – polis. I pristaje mu - ovaj veliki grad na ušću reke Minesote u Misisipi okružen je nemerljivim količinama vode. Tu je čak 13 jezera, močvare, reke, vodopadi i potoci koji se spajaju u gradskim parkovima. Ovde sve šušti i šumi u radosnim skokovima vodene snage.

izvor: benfranklinplumbingm.com


Mineapolis je nekadašnji centar proizvodnje brašna, grad mlinova i drvene građe. Podignut je na zemljištu na kome se milionima godina taložio led, pesak i krečnjak, zahvaljujući čemu obiluje mnogobrojnim pećinama, ali i jezerima neobične lepote nastalim kretanjem lednika koji je stvorio uvale i obale neverovatnih oblika.

izvor: visit-twincities.com


Usred grada, ali i Nacionalnog parka Misisipi, po lepoti se izdvaja vodopad Sen Entoni. Ime je dobio po katoličkom svecu Antoniju Padovanskom u čast bratimljenja gradova Mineapolisa i Padove krajem 19. veka. On je jedini prirodan, a inače i jedini vodopad u klisuri reke Misisipi, ali je njegovo dno u međuvremenu zamenjeno betonskim jer se krajem 19. veka delimično srušio. 

izvor: worldatlas.com


Pre samog vodopada se nalazi se čak 14 brana koje služe za proizvodnju energije, kontrolu vodopada, ali i rekreaciju koja se odvija na veštačkim jezerima. Najveća od svih je upravo brana Sen Entoni, koja koristi rečni pad visine 15 metara, pa je i po tome  najviša brana od svih ostalih na Misisipiju, koja ima i najlepši pogled, jer se ne zna da li se vodopad bolje vidi sa nje ili sa čuvenog Kamenog mosta, koji povezuje novi deo grada sa starom četvrti Marsi-Holms.

izvor: nps.gov


U Mineapolisu se nalazi i najstariji most izgrađen preko reke Misisipi. On je od 1855. krasio njegove obale a danas je umesto njega izgrađen novi most koji premošćava Henepin aveniju.

izvor: asbi-assoc.org


Drugi grad koji sa Mineapolisom čini “gradove blizance” i metropolu na obalama Misisipija je Sen Pol, glavni i po veličini drugi grad Minesote. On je osnovan nešto ranije, sredinom 19. veka, a ime je dobio po prvoj katedrali u gradu, posvećenoj Svetom Pavlu. Zajedno sa Mineapolisom podignut je na ušću Minesote u Misisipi, a i sam je prepun jezera koja su zapravo napušteni delovi toka Misisipija. 

izvor: visitsaintpaul.com

Najpoznatije je Pigs aj, koje je dobilo svoje neobično ime, “svinjsko oko”, po nadimku Pjera Parana, prvog Evropljanina koji je živeo na tlu budućeg Sent Luisa. Sem njega grad krase i lednička jezera Falen i Komo.

izvor: saintpaulbybike.com


Misisipi je plovan od Sen Pola pa sve do ušća. Širina i čak 29 brana sa ustavama, nastalih da bi se kontrolisao tok ogromne reke i sprečilo njeno razlivanje po obalama, stvorili su mu mnogobrojna veštačka jezera, od kojih je najlepše Vinibigošiš.

izvor: pinterest.com


Posle velikih gradova korito reke se više ne spušta tako strmim putem a sve više pritoka joj se pridružuje i donosi nanose sa Apalačkih i Stenovitih planina pa su obale negde strme, a negde ograđene nasipima jer su niži delovi često bivali poplavljeni.

izvor: oddizzi.com


U ovom delu toka nalazi se i najveće jezero na Misisipiju – jezero Pepin. Nastalo je prirodnim putem, kao proširenje usled taloženja nanosa u delti reke Čipeva, koja se na ovom mestu uliva u Misisipi. 

izvor: wikipedia.org


Ova plavetna voda čuva i najlepši mit Misisipija. Na jezeru se, naime, nalazi Devojačka stena, klif za koji se vezuje indijanska Legenda o Vinoni.

izvor: mpsmag.com

Ona nam priča da je sa ovog mesta u smrt skočila Vinona, kćer poglavice Dakota Sijuks Indijanaca Crveno krilo, jer je njen otac naredio da joj ubiju voljenog mladića iz neprijateljskog plemena Čipeva.

izvor: listenandread.com


Misisipi dalje nastavlja svoj tihi neumitni tok kroz žitna polja ravničarske Ajove.

izvor: encyclopediabritannica.com

U srcu ove države nalazi se Nacionalni park Efidži, koji se proteže po obalama Misisipija, dok ga sa druge strane oivičavaViskonsin. Ovde, na samom ušću Žute reke u Misisipi nalazi se više od 200 praistorijskih humki koje su napravili Indijanci plemena Ajovej. Mnoge od njih stvorene su u obliku životinja, najviše ptica i medveda. Najveća se upravo i zove Humka kolone medveda, koja je, gledano iz vazduha, duga preko 40 metara, a od zemlje je odignuta čitav metar.

izvor: pinterest.com


Najveći grad ove države koji leži na Misisipiju je Davenport. On je osnovan početkom 19. veka od strane Antoana Leklera, zemljoposednika velikih žitnih polja Ajove, koji mu je i dao ime po svom prijatelju Džordžu Davenportu, pukovniku koji je učestvovao u ratu Crnog jastreba, istorijskog sukoba koji se zbio početkom 19. veka između doseljenika i američkih starosedelaca.

izvor: odyssey.com


Podignut na mestu gde Misisipi pravi među između Ajove i Ilinoisa, oduvek je bio mesto značajnih događaja, posebno kad je u njemu izgrađen prvi železnički most preko Misisipija, davne 1856, koji je premostio čuveno Kameno ostrvo, koje je poplavljivanje Misisipija odseklo od ostatka Ilinoisa, sa gradom Davennportom. Budući da je to bilo vreme parnih brodova, kapetani su sa negodovanjem dočekali novi most, plašeći se da će predstavljati opasnost za plovidbu. Njihova strahovanja su se obistinila: dve nedelje po otvaranju mosta parobrod Efi Afton je porušio jedan njegov deo usled čega se zapalio. Posle dugotrajnog sudskog spora tadašnji predsednik Abraham Linkoln stao je na stranu železnice te je tako i Vrhovni sud presudio u njenu korist.

izvor: rtmassociates.com

Još jedan most u Ajovi ima veliki značaj -  Norbert Bekej, kod mesta Muskatin, prvi je u SAD-u koji je od 1972. osvetljen LED svetlima duginih boja.

photo Paul Brooks


A potom Misisipi nastavlja dalje, deleći ili spajajući države Ilinois i Misuri.

izvor: pinterest.com


Ovo je kraj vrlo bogate američke prošlosti, koja se posebno ogleda u arheološkim iskopinama u najvećem gradu države Misuri -  Sent Luisu. On je svedočanstvo o nekadašnjem drevnom indijanskom gradu  Kahokia, osnovanom od strane Indijanaca hiljadu godina pre dolaska Evropljana na američko tlo.

izvor: blackfootdigitallibrary.com

Bio je to veliki grad, veći od Londona tog vremena, ali kada su se Evropljani pojavili, odmah je raseljen. Umesto njega podigli su svoj grad, nazvavši ga po svom kralju Luju IX. Danas je od starog indijanskog grada ostao samo istorijski park u istočnom delu metropole, koji se smatra najvećim arheološkim nalazištem severno od drevnih gradova Meksika. 

izvor: flexjobs.com


Kada su u njega ušli Evropljani, odmah su preuzeli da ga prilagode sebi. Tako su prvi osnivači bili prodavci krzna Pjer Lakled i Ogist Šoto i on je vrlo brzo postao glavna luka Misisipija. Izgrađen na strminama i terasama koje gledaju na ušće Misurija i Merameka u Misisipi, okružen je plodnom brdovitom zemljom prošaranom širokim dolinama. I ovaj grad je sagrađen iznad šupljih krečnjaka i dolomita, pa se ispod njega nalaze mnogobrojne pećine.

izvor: hiltongardenin.com


Ovaj velika i važna metropola američkog Srednjeg zapada poznata je i po Memorijalnom kompleksu Džeferson, koji obeležava mesto sa koga je prva ekspedicija američkih istraživača Luisa i Klarka krenula u istraživnaje zapada od Sent Luisa pa sve do Pacifika. Dobio je ime po Tomasu Džefersonu, trećem predsedniku SAD-a, koji je nakon kupovine Luizijane poslao istraživače u avanturu. U srcu parka nalazi se Gejtvej, čelični luk, simbol Sent Luisa. 

izvor: wareplanet.com


Da grad ima mnogo simbola, dokaz je i most Eds, koji Sent Luis spaja sa istočnim delom grada. U vreme kada je izgrađen, krajem 19. veka, bio je najduži most na svetu sa skoro 2 kilometra dužine, a njegova tri rebrasta čelična luka smatrana su veoma smelim poduhvatom, kao i sama upotreba čelika kao najvažnijeg građevinskog materijala, koji se tada prvi put upotrebio za izgradnju mosta.

photo Mitchell Schultheis


Južno od Sent Luisa nalazi se i jedna od najvećih hidroelektrana na Misisipiju. To je Taum Sauk, koja je od velike reke udaljena 80 kilometara i nalazi se na vrhu planinskog venca San Fransoa. Ona funkcioniše po principu velike baterije - kada je potrošnja struje velika, ispušta vodu kroz turbine rezervoara na vrhu planine Profit u niže rezervoare, udaljene 2 kilometra, u reku Blak. Noću, kada su zahtevi za strujom niži, višak energije se upotrebljava da se voda pumpanjem vrati u rezervoar na vrhu pa se ista procedura obavlja svakog dana.

izvor: agroekonomija.wordpress.com


Pa tako sve dalje i dalje, uz mnogobrojne rtove i strmine, teče Misisipi čekajući svoje velike i male pritoke.

izvor: wikipedia.org


A najveća i najvažnija od svih joj se baš tu približava.  

izvor: headhuntersflyshop.com

Reka Misuri izvire u državi Montana spajanjem tri reke: Džeferson, Meidson i Galatin i prolazi kroz sedam država SAD-a dok se ne ulije u Misisipi tačno na sredini njegovog toka sa zapada u blizini Sent Luisa. Zahvaljujući ovoj takođe ogromnoj reci, Misisipi se svrstava među najduže reke sveta.

izvor: pinterest.com


Ušće sa Misurijem je značajno i zbog toga što se baš tu završava gornji tok Misisipija i počinje srednji, koji zovu još i Srednji Misisipi. Odavde reka teče slobodno, bez pregrađivanja branama i ustavama. 

izvor: news.stlpublicradio.com