Patagonija – ledeni raj Južne Amerike

U bespućima Južne Amerike, velikog kontinenta veličanstvenih planina, iz kojih izviru visoki vodopadi koji se strmoglavljuju u duboke provalije, ogromnih reka koje teku kroz prašume, pampasa na koje budno motre gaučosi na konjima, proteže se ogromno prostranstvo obojeno kontrastima.

izvor: sidetracked.com

Od sušnih ravnica do ogromnih ledenih bespuća, najvećih rezervoara slatke vode, od talasastih padina stepe po kojima raste grožđe do planina sa nazubljenim strmim vrhovima, Patagonija blista u svojoj divljoj lepoti.

izvor: flickr.com

Dve velike zemlje dele ovo veličanstveno prostranstvo na samom kraju sveta – Argentina sa svojim nepreglednim ravnicama i Čile sa svojim gorostasnim planinama i jezerima nastalim od lednika. I sve tako do samog Antarktika i njegovog večnog leda.

izvor: beautifulplacetovisit.com

Iako sa hladnim i nepristupačnim, u onim zelenim i bujnim delovima Patagonija je bila naseljena još od pradavnih vremena. Stari narodi Teuelće, koji je oduvek živeo na svojoj zemlji skoro je potpuno nestao nakon dolaska Evropljana na južnoameričko tlo. Prvi koji je stigao do obala ovog velikog prostranstva bio je Fernando Magelan početkom 16. veka, a prvi koji je prešao Patagoniju Alkazava Sotomajor, kome je pripala cela ova zemlja kao poklon španskog kralja.

izvor: arauco.org

Magelan je i dao ime Patagoniji, a mnogi smatraju po jednom od malobrojnih preživelih članova svoje ekspedicije Antoniju Pigafeti. Ipak, u njegovim beleškama ostalo je zapisano da su stanovnici ovog kraja, Patageni, bili veoma visoki, pravi džinovi, pa je i samo ime zemlje značilo “zemlja velikih stopala”. To je dovelo do velikog interesovanja za ove predele, a kada se nekoliko godina kasnije saznalo da su to besmeslice, mnogi su bili razočarani. Ipak, i do današnjih dana zadržali su se slični mitovi.

izvor: antyouseff.com

A daleko na jugu velikog kontinenta, kao dve strane jedne kovanice, jedna nasuprot drugoj, stoje oblasti Patagonije. U Argentini, zemlji čudesnih prirodnih lepota, burne istorije i temperamentnih gordih ljudi, nepregledne ravnice spaja sa visokim Andima i plavetnim talasima Argentinskog mora, velikog zaliva Atlantskog okeana.

izvor: photoshelter.com

Omeđena rekama Neuken, prepune pastrmki i čistih voda koje nose sedimente vulkana pokraj kojih prolazi, Kolorada, koja se sliva sa visokih Anda i Barankosa, koja svoje vode nosi sa obronaka vulkana Domujo, Patagonija je u ovom svom delu sva satkana od stepa koje se protežu dokle oko seže.

izvor: lodelpampa.com

Velike ravnice Gvaliču i Senguer su gole, bez vegetacija, posute sitnim šljunkom koji valjaju jaki vetrovi. Ali da priroda ipak daje više nego što uzima, pokazuje njena briga da ih ukrasi rekama i jezerima u skrivenim udubljenjima, prepunim slane i sveže vode.

izvor: rionegro.com.ar

Njihovu suvu zemlju natapaju velike reke: Limaj, koja ističe iz jezera Nahel Huapi i na kojoj postoji čak pet velikih hidroelektrana i Deseado, koja silazi sa Anda i tekući kroz sušna područja s vremena na vreme nestane i presuši, pa se opet javi kad naiđu kiše. Ime joj potiče od engleske reči “desire”, što znači žudnja i strast, kao da i sama zemlja žudi za njenom vodom, a veruje se da je ime dobila po jednom od brodova engleskih istraživača Patagonije.

izvor: tierradevientos.blogspot.com

Ove bistre vode su izvor života za životinje koje žive samo u Patagoniji. Pa se tako usred stepe sve zatutnji od krda gvanaka, koje domoroci najradije love jašući na konjima uz pomoć bola, specijalnog užeta koje na krajevima ima olovne ili kamene kugle.

izvor: nathab.com

Omiljena hrana im je i ptica rea, a osim domorodaca, ovim životinjama preti opasnost i od zoroa, neobične brazilske lisice i puma koje oprezno lutaju vetrovitim stepama u potrazi za hranom.

izvor: wikipedia.org

A onda, talasasta brda menjaju krajolik. Ravne stepe počinju da se pretvaraju u terase sa blagim padinama, a umesto šljunka, crne se stene i velike kupe od granita i bazaltne lave. One su nastale još u ledeno doba izdizanjem granita, a nasuprot njima prostrane ravnice hiljadama godina su ravnali moćni glečeri.

izvor: noblegreenblog.com

Ove stene razdvajaju nizije od gorostasnih planina. Brda prepuna grebena, nazvana pre Kordiljeri, znak su da je tvrda argentinska zemlja sve bliže visokim Andima. U njihovom drevnom kamenu pronađeni su fosili dinosaurusa, gigantskih ptica bez krila, kitova, pampaskih sisara i konja, a jedna retka vrsta kornjača, koja je pronađena i u dalekoj Australiji, potvrdila je uverenje da su u davnim vremenima južnoamerički i australijski kontineti bili spojeni i bili jedno.

izvor: flickr.com

Danas ih preleću karanči, neobične ptice lešinari, koji pripadaju porodici sokola, ali i guske i dugorepi zeleni papagaji i kolibri koji lete čak i po snežnim olujama koje se spuštaju sa Anda.

izvor: conservacionpatagonica.org

Sa druge strane je Čile, zemlja koja se smestila u uskom kraju uz obalu Tihog okeana, krševita i izbrazdana  planinama, ledenim prostranstvima i raskomadana bezbrojnim ostvima. Sva u vrhovima planina, čija lepota oduzima dah i izaziva strahopoštovanje pred rukom prirode koja je ovde tako iznenađivala svojim oblicima, okovana je sjajnim belim glečerima koji se kao kape stapaju sa stenama i spuštaju bočnim grebenima i dolinama, da velika jezera pune ledenim bregovima.

izvor: onhabitat.com

U davno ledeno doba ledene ploče sa planina širile su se na istok prema obalama koje danas zapljuskuje Argentinsko more, na kome su se gorostasni glečeri zaustavili. Na svom putu izdubili su ravnice, ali i jezera koja su napunili vodom, a ka obali Tihog okeana mnogobrojne fjordove, zalive i kanale.

izvor: brownanhudson.com

Velika prostranstva leda sa skoro 50 različitih lednika stvaraju Severna i Južna ledena polja, najveće rezervoare slatke vode na svetu posle Antarktika i Grenlanda. Na njima je najviša planina San Valentin, sa ogromnim glečerom San Rafael, koji je poprimio oblik samog vrha, a koji spuštanjem natapa vodom istoimenu lagunu.

izvor: tssphoto.com

Ovde ima toliko blistavih plavih jezera koja su prepuna bistre ledene vode otopljene sa glečera da je teško odabrati najlepše. Među njima se izdvaja jezero San Martin, koje se plavi na visinama Anda, a u mnoštvu svojih rukavaca prikuplja ledene vode glečera, pa se tako i sliva u zaliv Penjas i nosi ih u Tihi okean.

izvor: panoramio.com

Ili možda jezero Vijedma koje u svoje korito prima otopljenu vodu sa istoimenog lednika. Ono se nalazi na području velikog ledenog polja, pa mu se granica nikada ne može tačno odrediti. Iz njega izvire reka Leona, koja puni jezero Argentino.

izvor: mikereyfman.com

Ali, među najslikovitijim i najsurovijim oblastima Patagonije ipak je područje Nacionalnog parka Los Glasijares, produžetak Južnog ledenog polja sa svojim fascinantnim vrhovima, glečerima i blistavim jezerima.

izvor: gglandscapes.com

Ficroj je sa svojih 3375 metara najviša planina Patagonijskih Anda. Sa velikog ledenog polja pruža se pogled na njegove veličanstvene grebene i ivice između glečera i oblaka od kojih zastaje dah. Najlepši je u određenim delovima dana kada se zraci sunca prospu po njemu i prave neverovatne šare. Ime je dobio po kapetanu Robertu Ficroju, koji je prvi prepešačio Santa Kruz.

izvor: mountainphotographer.com

Ova jedinstvena planina ima i posebno mitološko značenje za starosedeoce Patagonije, Tuelće, koji je povezuju sa svojim nacionalnim herojem Elalom jer je Ficroj za njih simbol izvora ogromne snage.

izvor: wikipedia.org

 Odmah u njegovoj blizini je i Sero Tore, oštra i impozantna planina na obodu Južnog ledenog polja. Njen neobični vrh ima oblik pečurke koji su oblikovali stalni jaki ledeni vetrovi. Ove dve planine su vekovima bile izazov za planinare i smatrane su neosvoojivim zbog strmog uspona visokog 800 metara uz granitne stene. Ipak, osvojene su 1959. godine.

izvor: wikipedia.org

 
Najveća atrakcija nacionalnog parka vezana je za jezero Argentino, koje se nalazi na predgorju Anda. Reka Leona ga puni vodom, a otiče kroz reku Santa Kruz, koja putuje ka istoku da zaroni u hladne vode Argentinskog mora. Na njemu se svakih nekoliko godina odigrava prava ledena bura i divlji haos koji pravi glečer Perito moreno.

foto Douglas Scortegagna

 Jezero se nalazi ispod visokih ledenih kapa, u blizini najviših vrhova Anda, a mnogo njegovih rukavaca se zavlači među planinske obronke. Sa glečera koji se spuštaju niz njih, lednik Moreno se odlomio i klizi ka jednom od rukavaca jezera. Kad dođe do vode, ne zaustavlja se već napreduje ka suprotnoj obali. Tako je stvorena veličanstvena prirodna brana od leda jer ogromni blokovi koji u svom silasku nemilosrdno čupaju šume za sobom ne dozvoljavaju vodi da prođe.

izvor: nathab.com

Ipak, pošto voda uvek pronađe svoj put, ona se nakuplja ispod brane i prodire unutar ledenog tunela. Kada toliko naraste da dobije ogromnu snagu, uz prasak i grmljavinu silovito probija branu dok se pobesnele rečne bujice i ogromni blokovi leda urušavaju u haosu koji prave. Zvuk pucanja se može čuti i na udaljenosti do 20 kilometara, a nakon toga je potrebno i nekoliko nedelja da se nivo vode izjednači sa ostatkom jezera.

izvor: wikipedia.org

Južno od zastrašujuće oštrih vrhova i burnih ledenih lomova Los Glasijaresa izdižu se veličanstvene granitne stene visoke preko 3000 metara iznad jezera i glečera Patagonije. To je velika oblast Tores del Paine, još jedan produžetak Južnog ledenog polja, sa tako neobičnim prirodnim lepotama da se nalazi na zaštićenoj listi Uneska.

izvor: wikipedia.org

Ono što ovaj nacionalni park posebno ističe su dva visoka vrha od crvenkasto – sivog granita prekrivenog crnim škriljcem, nazvana Kuernos del Paine – Rogovi pameti. Njihova neobična lepote donela im je titulu 8. svetskog čuda.

izvor: wikimedia.org

Nedaleko od njih su i tri vrha sa skoro vertikalnim stranama, poznate Kule Paine. One su nastale zahvaljujući vulkanskim erupcijama i stvrdnutom lavom ispod površine zemlje. Podzemni potresi i erozija su na površinu izbaciili škriljce, pa se vrh probio i sada se crni na najvišim delovima kula. Glečeri su zaoblili stene, a njihova voda se pretvorila u sjajna plava jezera i močvare prekrivene crvenom, žutom i zelenom mahovinom. Nad strmim grebenima orlovi i andski kondori šire svoja krila, kao pravi gospodari neba i čuvari kula.

izvor: jimmyeatsworld.com

A da je burna istorija od davnina ostavila traga, dokaz su neki i dan danas aktivni vulkani. Oni sa svojim gorostasnim kupama stoje na svereu Patagonije dok se u njihovom podnožju reka Relonkavi kroz svoj veličanstveni fjord uliva u Pacifik, a reka Petrou i jezero Todos Santos blistaju svojim bistrim vodama.

izvor: wikipedia.org

Ovaj deo Čilea sav je omeđen visokim nepristupačnim Patagonijskim Andima. Sve od visokog vulkana Lanin pa do stenovitog Magelanovog moreuza, koji razbija vence Anda, ovde se izdižu veličanstvene planine, od kojih neke premašuju visinu i preko 3500 metara. Nastale još u pradavna vremena ledenog doba kretanjem glečera, stvorile su izlokanu obalu, ostrva i fjordove duž pacifičke obale.

izvor: dragontales.bg

Vulkan Lanin se i danas smatra aktivnim, uprkos tome što se poslednja erupcija zbila u 18. veku. Njeogov krater nije vidljiv jer ga je prekrila velika ledena kapa, koja se sa jedne strane topi i sliva niz južne obronke.

izvor: fotonatura.org

U blizini je i vulkan Tronador, za koji se takođe smatra da je aktivan, iako je njegova poslednja erupcija bila još u ledenom dobu. On je spojen vencima Anda, i na svojim strmim stranama ima čak sedam glečera. Neobičan je zbog oblasti crnog leda, za čiju boju su zaslužni sedimenti i pesak koji glečeri nose sa sobom. Sa njegovih padina vidi se veliki deo Čilea, pa čak i veliko ostrvo Čiloe, koje se nalazi čak 200 kilometara dalje odatle na pučini Tihog okeana.

izvor: traveloargentina.com

A onda sve južnije i južnije, na samom kraju sveta, ka velikom ledom okovanom Antarktiku, proteže se Ognjena zemlja i opet se prepliću granice Čilea i Argentine.

izvor: atacamaphoto.com

Ovo veliko prostranstvo na jugu kontinenta od kopna odvaja veliki Magelanov moreuz, koji odlučno rastavlja andske vence i njihove vrhove koji se kao kruna izdižu iznad ledenog prostranstva. On je nekada bio veoma važan jer je bio jedini put koji povezuje Atlantik i Pacifik. Nazvan je po Magelanu, koji ga je prvi otkrio i kroz njega prošao u 16. veku. Ipak, velike i oštre podvodne stene Ognjene zemlje ubrzale su izgradnju Panamskog kanala, koji je ne samo skratio put nego ga učinio i mnogo bezbednijim.

foto Osvaldo Larrain

Ona je zapravo arhipelag prepun ostrva od kojih je najveće Veliko ostrvo, sa prostranim ravnicama iznad kojih se izdižu Južni Andi.

izvor: atacamaphoto.com

Planinski venac Darvin je najviši na ostrvu i u Ognjenoj zemlji i predstavlja poslednje izdizanje gorostasnih Anda pre nego što zauvek zarone u more kod ostrva Estados. Dobio je ime zahvaljujući tome što je kapetan Ficroj do njega doplovio na dan rođendana Čarlsa Darvina. Na njegovim višim delovima i obroncima nalaze se mnogobrojni glečeri koji topljenjem stvaraju lednička jezera.

izvor: atacamaphoto.com

Jedan od najvećih na Ognjenoj zemlji, ali i najduži na celoj južnoj hemisferi, ako ne računamo Antarktik je glečer Pio XI.

izvor: glaciarium.com

Vremenski uslovi ovog dalekog prostranstva dopuštaju stvaranje tresetišta, posebno u južim delovima ostrva, gde je velika vlaga. Obale su ovde nepristupačne i strme i na njima se lednici drobe i survavaju u kanal Bigl stvarajući prelepe fjordove.

izvor: atacamaphoto.com

Ovde se nalazi i svetionik nadaleko čuven kao “svetionik na kraju sveta”. Njegove crvene i bele boje kao da sijaju u ovom plavičasto – belom prostranstvu. Mnogi smatraju da je baš on inspirisao Žila Verna da napiše istoimeni roman, ali iako to nije baš sasvim tačno, u mašti to izgleda potpuno moguće.

izvor: taringa.com

Iako u surovim uslovima, obmotana hladnim vetrovima i okovana ledom, priroda i ovde uspeva da iznedri živi svet. Stepe i sveže polupustinje prekrivene su mahovinom raznih boja.

izvor: atacamaphoto.com

Na ovom području je otkriven jedinstveni patagonijski cvet kanelo, primorske jagode, ali i vrste najjužnijih četinara i listopadnog drveća.

izvor: wikipedia.org

Nigde na svetu ne postoje subpolarne šume kakve ima Ognjena zemlja. One su se razvile uprkos veoma jakim vetrovima, pa im drveće raste u uvrnutim oblicima, ali i patuljastog rasta usred subarktičke tundre.

izvor: atacamaphoto.com

A ima ovde i životinja. I sve vrvi od života. Svuda su boje južnjačkih papagaja, vodomara i malenih kolibrija, kliktaji galebova i čuvenih andskih kondora.

izvor: atacamaphoto.com

Na obalama se gegaju kraljevski pingvini, morski lavovi, foke i ogromni morski slonovi. A u talasima hladnog okeana svojim velikim repovima seku talase veliki kitovi.

izvor: rowadventures.com

I sve tako do rta Horn, najjužnije tačke Južne Amerike i najjužnijeg nacionalnog parka na svetu, sa koga se može doći samo sa mora. Otkriven je početkom 17. veka od strane holandskih moreplovaca pa su mu oni i dali ime po holandskom gradu Hornu.

izvor: itinerisviajes.com

A dalje je Drejkov prolaz, granica između Atlantskog i Tihog okeana i veliko prostranstvo tišine – ogromna ledena bespuća Južnog pola.

izvor: atacamaphoto.com

I kao što priroda pokazuje svoje bolje i lošije strane, pa negde daje neštedimice toliko da preliva, negde se ni iz čega stvara život. Ali tu je i vredniji jer se uz mnogo muke ipak živi, leti, diše i pliva. Pa nas i ovde priroda uči da čak i u nečemu teškom, nepristupačnom i nemogućem možemo pronaći lepotu, samo ako je potražimo.

izvor: reddit.com