понедељак, 29. мај 2017.

Okeani – plavi plašt planete Zemlje

 

Svi oni koji su imali priliku da se nađu nad okeanom na dugim letovima kažu da je njihovo beskrajno prostranstvo naprosto očaravajuće. To plavetnilo kome kao da nema kraja nešto je najblistavije i najlepše na našoj planeti, pričaju.

 

okean svalbard placetoseeinyourlifetime.com
Špicberška ostrva (izvor: placetoseeinyourlife.com)

Neki, opet, smatraju da ne postoji neka velika razlika između mora i okeana, velika voda kako god da okreneš, ali greše. Mora su zapravo ogranci ili veliki zalivi okeana, a oni su samo naizgled razdvojeni, a zapravo su međusobno povezani mnogobrojnim prolazima i tesnacima tako da predstavljaju pravi plavetni plašt naše planete kojom je obavijaju vodom, najznačajnijim elementom neophodnim za život.

okean tihi polinezija pix
Polinezija (izvor: pixabay.com)

Ne samo prolazima, okeani su međusobno povezani i morskim strujama u kojima se ponekad mogu stvoriti vrtlozi duboki i preko hiljadu metara.

okean vrtlog ikarpress.com
izvor: ikarpress.com

Najpoznatija od njih je Golfska struja u Atlantskom okeanu, koja nastaje u Meksičkom zalivu i nosi tople vode do Evrope. Zahvaljujući njoj obale Engleske, Irske i Skandinavije su toplije nego obale Severne Amerike.

okean atlantik plouzane pix
Atlantik, obala Francuske (izvor: pixabay.com)

I ne samo ona, u Tihom okeanu kreću se struje na sve četiri strane sveta, pa neke stižu do tople Kalifornije, a neke hladnije do Perua ili čak Južnog pola dok u Indijskom okeanu morske struje stvaraju tropski kišonosni vetrovi monsuni.

okean indijski ribe pix
izvor: pixabay.com

Ta velika plavetnila naše planete ime duguju grčkoj mitologiji, tačnije najstarijem od svih titana Okeanu, bogu beskonačnih dubokih voda koje su okruživale Zemlju. Sa svojom ženom Tetijom imao je nebrojeno mnogo potomaka – reka koje su se ulivale u mora. Tako je jedan od njih i naš Dunav, koji se u grčkoj mitologiji zvao Ištar.

okean obala stene pix
izvor: pixabay.com

Upravo zbog svojih mističnih dubina, okeani su najzanimljiviji deo naše planete. Od obala, preko šelfova, delova koji spajaju plitke i vrlo duboke obale, pa do najtamnijih dubina, oni su ujedno i najneistraženiji. Tek su sredinom prošlog veka počela nova otkrića, a sa sve savršenijom tehnologijom mnogo novih tek sledi.

okean korali pix
izvor: pixabay.com

S obzirom na to da okeani zauzimaju čak tri četvrtine od ukupne površine planete, nije ni čudo što ih ima čak pet.

okean zalazak pix
izvor: pixabay.com

Najveći od svih je Tihi okean. Ime mu je dodelio Magelan, koji je nakon mukotrpnog prolaska kroz Ognjenu zemlju, u kojoj besne stalne oluje, naišao na potpuno mirno more. Tako je okean dobio ime po svojoj tišini, a i naziv Pacifik takođe na francuskom jeziku znači miran.

okean tihi pelikani pix
izvor: pixabay.com

Pa ipak, on nije uopšte toliko miran. Po raspršenom kopnu koje ga oivičava i deli nalazi se veliki broj vulkana. Takozvani Pacifički vatreni pojas sačinjen je od niza vatrenih planina koje svoju lavu i užarene delove iz utrobe Zemlje često izbacuju i u nebo i vodu, pa su česte i erupcije i zemljotresi a za njima i cunami, ogromni talasi koji uništavaju gradove i ostrva.

okean havaji vulkanska lava pix
Havaji (izvor: pixabay.com)

I ne samo oni, u ovim krajevima nastaju neki od najvećih tajfuna, jakih tropskih vetrova.

okean tihi obala pix
izvor: pixabay.com

Tihi okean je na globusu najlakše naći. To je onaj beskrajan plavi deo na jednoj strani Zemljine lopte koja kad se okrene izgleda kao da uopšte i nema kopna. Pa ipak, granice postoje, okružuju ga Azija i Južna Amerika i veliko prostranstvo između Antarktika i skoro pa Severnog pola.

okean tihi kalifornija pix
Kalifornija (izvor: pixabay.com)

Ovo je okean i sa najvećom dubinom na našoj planeti. Marijanski rov u blizini istoimenih ostrva seže u dubinu od 11 kilometara. Moglo bi se reći da je najdublja tačka Zemlje mnogo veća nego visina Mont Everesta na njenoj površini.

okean marijanski rov mirrordaily.com
Marijanski rov (izvor: mirrordaily.com)

U ovim dubinama reklo bi se da ne može biti života jer do njih ne dopire sunčeva svetlost. Ali i to je netačno jer se priroda pobrinula da živa bića i ovde nađu svoje mesto i prilagode naizgled nemogućim uslovima za život. Ovo je carstvo riba sa velikim oštrim zubima sposobnim da same emituju svetlost i tako prežive u večnom mraku.

okean meduze pix
izvor: pixabay.com

Ovo je okean i sa najviše mora koja ga obrubljuju, ali i sa toliko mnogo ostrva koliko ih zajedno nema u svim ostalim okeanima.

okean kamcatka sputniknews.com
Kamčatka (izvor: sputniknews.com)

Ovde se nalazi i najveće ostrvo na svetu – Nova Gvineja.

okean nova gvineja simsonsjamjar.com
Nova Gvineja (izvor: simsonjamjar.com)

U dalekim toplim morima i tropskim ostrvima Polinezije, Mikronezije i Melanezije ne biste znali za ostrvo koje pre da se odlučite.

okean solomonska vulkan lembehresort.com
Solomonska ostrva (lembehresort.com)

Upravo su mnogobrojni istraživači ostajali opčinjeni njihovom lepotom i izobiljem, od Magelana, Tasmana, Džejmsa Kuka ili ipak najvažnijeg Čarlsa Darvina, koji je na svom brodu Bigl uspeo da da najveća otkrića naše planete.

okean bigl darvin pinterest.com
Brod "Bigl" Čarlsa Darvina (izvor: pinterest.com)

Odmah iza njega sledi Atlantski okean, za koji se, kao Atlasovo more, smatra da je dobio ime po grčkom titanu Atlasu koji je posle neuspele pobune protiv bogova na Olimpu kažnjen da zauvek na svojim leđima nosi nebeski svod. Neki drugi opet veruju da je, budući star preko 150 miliona godina, ime poneo po mitskom kontinentu Atlantidi, koji je nekada davno u njemu postojao.

Earth illustration
Atlas (izvor: huffingtonpost.com)

I on, kao i Tihi, povezuje kontinenete, sa jedne strane Severnu i Južnu Ameriku, a sa druge Evropu i Afriku.

okean atlantik portugal pix
Portugalija (izvor: pixabay.com)

Obrubljuju ga neka od najvećih ostrva na planeti, poput Grenlanda, Špicberških ostrva, Islanda i Velike Britanije na severu, preko očaravajućih Kariba, Kanara i Bermuda u toplom ekvatorijalnom delu pa sve do Folklandskih ostrva na samom jugu.

okean karibi dominikana pix
Dominikana (izvor: pixabay.com)

Neka od mora koja imaju najlepšu boju na svetu smatraju se zalivima Atlantskog okeana. Ne zna se da li je primamljiviji zeleno-plavi odraz Karipskog ili možda azurni prelivi Sredozemnog mora.

okean sredozemno scenic.com
Sredozemno more (izvor: pixabay.com)

I u njegovim dubokim vodama sve vrvi od života. Čitavi svetovi skrivaju se među bujnim morskim travama, algama i koralima.

okean delfini pix
izvor: pixabay.com
Dok delfini po površini izvode bravure nad talasima, u dubokim tišinama rojevi riba beže od svojih predatora, morski konjići elegantno plove a velike hobotnice se uvijaju na okeanskom dnu.

okean morski konjic pix
izvor: pixabay.com

Po obalama talasi izbacuju rakove, školjke i morske zvezde, koje se na suncu osuše i zauvek ostanu stvrdnute.

okean skoljke i zvezde pix
izvor: pixabay.com

Tamo gde su talasi posebno jaki, vekovima i milenijumima stvaraju se neobične obale, poput odsečenih – klifovi koji svojim oštrim ivicama iznenađuju svakog ko ih prvi put vidi.

okean klifovi seven sisters pix
Klifovi Sedam sestara, Velika Britanija (izvor: pixabay.com)

Preko Atlantskog okeana od davnina su plovili normanski vikinzi. Pa ipak, najpoznatiji istraživač koji ga je prešao i u potrazi za bližim putem do Indije pronašao Bahame i Antile bio je niko drugi do Kristifor Kolumbo kada je krajem 15. veka na svojim brodovima Santa Marija, Pinta i Ninja otkrio Novi svet.

okean istrazivanja jedrenjak pix
izvor: pixabay.com

I Indijski okean, treći po veličini, ima neka od najslikovitijih ostrva na svetu.
U velikom prostranstvu koje omeđuju jugoistočna Azija i indijski potkontinent (po kome je okean dobio ime), Arabijsko poluostrvo i Afrika nalaze se neka od najlepših kutaka naše planete.

okean kit pix
izvor: pixabay.com

U skrivenim lagunama Malajskog arhipelaga, Maldiva, Sejšela i Madagaskara nalaze se najlepše plaže od belog peska i palme koje u svojim visokim krošnjama čuvaju šum od čijeg se tihog spokoja odmaraju sva čula.

okean indijski maldivi pix
Maldivi (izvor: pixabay.com)

U dubokim vodama Indijskog okeana i njegovog velikog zaliva Crvenog mora nalaze se tropske ribe neobičnih nijansi i šara i korali tako jarkih boja da od njih roniocima zastaje dah.

okean indijski korali pix
izvor: pixabay.com

Ali da okeani nisu samo sunce i krici galebova i pelikana koji uporno i strpljivo čekaju svoj ulov, pokazuju i dva okeana na samim polovima naše planete.

okean pelikan pix
izvor: pixabay.com

Južni polarni okean je, moglo bi se reći, najmlađi. Na samom pragu 21. veka definisan je kao okean iako i danas postoje mnogi koji ga smatraju delom sva tri okeana koja ga okružuju, a zajedno sa nekoliko mora koja čine njegove rubove zapljuskuju veliko ledeno prostranstvo Antarktika.

okean juzni sante pix
izvor: pixabay.com

U ovom carstvu tišine u kome se put neba propinju ledene sante i bregovi visoki i nekoliko stotina metara, nalaze se najopasnija mesta na našoj planeti. Podvodne oštre gromade leda mogu biti kobne za brodove koji neoprezno lutaju ovim vodama. Zato se za ovo podneblje koriste specijalno opremljeni ledolomci.

okean ledolomac pix
izvor: pixabay.com

Ovo je mesto na kome često besne ledene oluje i najjači vetrovi na celoj planeti pa se zimi voda potpuno zaledi da bi se tek u septembru donekle otopila.

okean juzni sante pix1
izvor: pixabay.com

Pa ipak, iako naizgled neprijateljski nastrojen za živi svet, ovde se vodi izuzetno buran život po debelim ledenim ostrvima. Dok po njima stasavaju nove generacije morževa, foki i kraljevskih pingvina, plave talase seku kitovi putujući od toplijih ka hladnijim vodama u krug.

okean juzni pingvini pix
izvor: pixabay.com

Na sasvim suprotnom kraju planete, u carstvu večitog snega i leda, protegao se Severni ledeni okean, koji nema kopno koje okružuje već je sav satkan od ogromnih bregova i santi leda koje se plave na letnjem suncu koje ne zalazi ili šarene pod polarnom svetlošću koja treperi na nebu.

okean severni ledeni pix
izvor: pixabay.com

Do Severne Amerike i Evroazije, hladne Aljaske i Kanade i bespuća Sibira, dele ga mnoga mora, ali i pored toga što je udaljen od ljudi, na njegovim večito smrznutim ostrvcima i pločama žive beli medvedi, polarne lisice i zečevi, tuljani i snežne sove, a ledene talase seku kitovi narvali i velike grendlandske ajkule.

okean severni ledeni beli medved pix
izvor: pixabay.com

I tako, okrećući se oko svoje ose, smenjuju se sutoni i zore na okeanima. Kažu da se u poslednjih nekoliko vekova i oni menjaju. Topljenjem santi i velikih ledenih bregova zagreva se cela planete i menja klima pa i sam život u njima.

okean severni ledeni sante pix
izvor: pixabay.com

Na nama je da čuvamo našu Zemlju jer nemamo drugi dom sem nje. Kada naučimo kako da pomognemo njoj, naučićemo i kako da pomognemo sebi, a onda ćemo sa spokojem moći da uživamo u lepoti prirode i zaslužimo da se nazovemo njenim najvažnijim delom.

okean zalazak kraj pix
izvor: pixabay.com

понедељак, 22. мај 2017.

Šta sve možeš u Rumi kad si srećan


Priznajte da kad pomislite na Rumu, prvo što vam padne na pamet je mestašce u srcu velikog ravnog Srema, okruženo nepreglednim poljima na kojima žito tek što je počelo da se žuti a u beskraj im ne daju oblaci koji se klobuče na nebu i plavi obrisi Fruške gore koja kao da je prilegla, onako sva dugačka, po toj plodnoj toploj zemlji.

 

ruma pogled
foto Jelena Dilber

Priznajte da pomislite na dremljive ušorene kuće koje se skrivaju iza visokih ograda i razlistalih drvoreda u tihim sokacima. I u pravu ste. Sve je to Ruma, ali i mnogo više.
Danas po ulicama ove moderne varoši kao da udaraju damari života. Svuda je žamor, boje, mirisi i sjaj.

ruma fasada
foto Jelena Dilber

Na velikom Gradskom trgu uz žubor vode mnoštvo ljudi pevljivog govora i s blagošću vojvođanskih lica na kojima i kad je teško, sve se podnosi strpljivo i tiho.
Odmah preko raskršća žuti se veliki zvonik pod oblacima. Kroz velika vrata izlazi mnogo ljudi sa nedeljne mise. Zastaju pred Hristovim raspećem i tiho pričaju. Prilazim im i oni kao da jedva čekaju da podele sve što neko želi da zna.

ruma crkva kat pet plus
foto Jelena Dilber

Iza njih je katolička crkva Uzdizanje Svetog Križa, podignuta početkom 19. veka na mestu stare drvene i skromne crkvice. Sada se ponosno diže ka nebesima. Govore mi da uđem i pogledam veliki oltar na kome je oslikano kako se put neba podigao Sveti krst, statuu Bogorodice sa Hristom i oslikane Blagovesti. Posle tek završene mise među drvenim klupama još se osećaju njihove tihe reči i crkva ostaje sama u tišini.

ruma muzej
foto Jelena Dilber

Odmah do nje, u senci gustih krošnji skriva se Zavičajni muzej Rume u koji je stala sva istorija ovog kraja, od najdavnijih vremena do današnjih dana. Najzanimljivija mi je priča o tome kako je muzej svoje mesto pronašao u zgradi sazidanoj za potrebe škole vlastelinstva Pejačevića, osnivača Rume, a danas je jedna od najlepših očuvanih zgrada iz perioda kada je južna Ugarska bila pogranični deo Vojne krajine.

ruma crkva pr 5 plus
foto Jelena Dilber

Odmah niže, iza ograde od kovanog gvožđa, blista još jedan zvonik nad crvenim krovom. Na klupama među cvećem u porti sedi mnoštvo ljudi. I oni, pričljivi da upute svakog ko je nov u njihovom gradiću, jedan drugog dopunjavaju dok mi govore o pravoslavnoj crkvi Svetog Duha. Kažu mi da je nekada davno na ovom mestu bilo mnogo kuća u kojima su živeli Grci i Cincari i da im je njihova crkva bila mnogo udaljena pa su činili sve da podignu još jednu bližu, svoju. Posle mnogo peripetija, bolesti i ratova, sredinom 19. veka podigla je svoj zvonik ka nebu. Pričaju mi i o čuvenom ikonostasu Uroša Predića pa krećem da uronim u miris tamjana i spokoj koji narušava samo pucketanje sveća koje dogorevaju.

ruma crkva pr
foto Jelena Dilber

Ulice Rume mirišu na lipu koja samo što nije raspukla svoje cvetove i iz davnih vremena vraćaju u ovo naše, koje ne haje za mir i samovanje. Iz njih izranja ono najlepše u gradu – hotel Park blista u majskom danu.

park
foto Jelena Dilber

Ako imate sreće kao ja, možete biti njihov gost. A ako vam se to dogodi, osetićete dah čarolije velikog sveta. U blistavom staklu u kome se ogledaju sunčevi zraci ili u hiljadama svetiljki koje se u noći zapale kao da ste daleko od sivih srpskih gradova i lica.

ruma pice dobrodoslice
foto Jelena Dilber

Tu će vas dočekati dobrodošlica, iskrena i srdačna, rashlađeno vino sa fruškogorskih vinograda, velnes centar za opuštanje, mirisna hrana za uživanje, tišina za spavanje i pogled sa vrha na Rumu i Frušku goru pod rumenim suncem koje se gasi. Ima li šta lepše?

ruma soba ss
foto Jelena Dilber

A kad se odmorite, možda ćete poželeti da pustite zrake sunca da miluju vaše lice i udahnete mirise prirode koji će vam vratiti boju u obraze. Za to vas čeka Borkovac, kako mu i samo ime kaže, carstvo visokih borova i opojnog daha četinara i šarenog majskog cveća.

ruma borkovac borovi
foto Jelena Dilber

Skriveno među bujnim zelenilom plavi se Borkovačko jezero. Na mestu nekadašnjeg istoimenog potoka danas je tu velika voda omeđena zelenom bujnom travom koja vas vuče da sednete na nju i samo gledate u tu modru vodu koja se mreška pod vetrom dok se uz nju nadglašavaju žabe u kreketanju i ptice koje ih klikćući nadleću. Priroda se baškari u svojoj lepoti i zvucima.

ruma borkovac jezero
foto Jelena Dilber

Ako poželite da osetite planinski dah Fruške gore, iz hotela će vam izaći u susret. Organizovanim prevozom stići ćete do njenih padina i gustih mirisnih šuma. A na zatalasanim obroncima bele se kuće Vrdnika.

ruma vrdnik manastir
foto Jelena Dilber

Tu je i stari manastir Vrdnik, poznat i pod nazivom Ravanica. Dok se sunce probija iza oblaka, još više obasjava njegovu sjajnu belinu. Ispred manastirskog konaka gužva. Stara monahinja priča da se ni ne zna koliko je manastir star, veruje se oko pet vekova. Ne zna se ni ko ga je tačno sagradio. Pričalo se da je to bio knez Lazar, ali za to nema mnogo dokaza. Kada su ga Turci spalili, obnovili su ga monasi iz manastira Ravanice pokraj Ćuprije. Tada su sa sobom na Vidovdan početkom 19. veka doneli mošti kneza Lazara i otad nosi naziv Mala Ravanica. Burne istorije, rušen i obnavljan, konačno je dočekao mirniju sudbinu krajem prošlog veka. Baš kao i Lazareve mošti. Danas se ovde čuva njihov mali deo u staklenoj posudi u kivotu i komad odeće kneza mučenika.

ruma vrdnicka kroz ogradu
foto Jelena Dilber

A put vijuga dalje, kroz šume tako bujne da zaklanjaju sunce. I kao da se i priroda prepliće sa nekim davnim vremenima, starinski makadamski put vodi nas do velikog naselja svog u drvetu. Iz gustog zelenila izvire etno – naselje Vrdnička kula.

ruma vrdnicka ja5
foto Jelena Dilber

A u njemu kao pod konac drvene kućice među jarko zelenom travom, omeđene gustim šumama borova i lipa. Pod toplim suncem miris drveta oseća se još jače a beli krupni obluci kao da upotpunjuju njegovu lepotu.

ruma vrdnicka vinogradi
foto Jelena Dilber

Odavde pogled puca na najlepše fruškogorske vinograde. Zeleni se planina, sva talasasta u svojoj bujnoj netaknutoj prirodi i čini vam se kad biste se zagledali u njene tamne senke, videli biste i skrivene životinje kako u njoj dišu.
A nad drvenim brvnarama ponosno se uzdiže Vrdnička kula, po kojoj je i ceo ovaj kraj dobio ime. Stoji i odoleva vekovima jer kažu da je jedino ona ostala od velikog utvrđenog grada iz 14. veka. A kada bi ona mogla da nam prišapne šta se sve tu tokom vekova zbivalo, ko zna šta bismo saznali jer veruje se da je i ona podignuta na mestu nekadašnjeg rimskog utvrđenja koje je podignuto još u vreme cara Proba, koji je ovom krajevima vladao iz velikog Sirmijuma.

ruma vrdnicka kula u pozadini
foto Jelena Dilber

Ali, kao što se iz davnih vremena uvek moramo vratiti u ovo naše, tako se i iz mirisnih šuma podno fruškogorskog venca vraćamo u Rumu. Da sa vrha hotela Park gledamo kako sunce nestaje u beskrajnoj ravnici poput pučine dok boji nebo najlepšim zagasitim nijansama. Da dočekamo toplu i opojnu noć koja miriše na vruću zemlju koja pulsira od života. Da zaronimo u velike jastuke poput onih starinskih sremačkih punih belog perja i na njima otplovimo u carstvo snova. A da li posle toga može da osvane bilo šta drugo sem srećnog dana? Sigurna sam da ne može…

ruma kraj.jpg
foto Jelena Dilber

P.S. Veliku zahvalnost dugujem vlasniku hotela Park, gospodinu Srbi Iliću, kao i ljubaznom osoblju, a najveću menadžeru prodaje i marketinga Nikoli Boriću, bez koga ovaj tekst nikada ne bi nastao.

Hotel Park, Ruma