понедељак, 22. мај 2017.

Šta sve možeš u Rumi kad si srećan


Priznajte da kad pomislite na Rumu, prvo što vam padne na pamet je mestašce u srcu velikog ravnog Srema, okruženo nepreglednim poljima na kojima žito tek što je počelo da se žuti a u beskraj im ne daju oblaci koji se klobuče na nebu i plavi obrisi Fruške gore koja kao da je prilegla, onako sva dugačka, po toj plodnoj toploj zemlji.

 

ruma pogled
foto Jelena Dilber

Priznajte da pomislite na dremljive ušorene kuće koje se skrivaju iza visokih ograda i razlistalih drvoreda u tihim sokacima. I u pravu ste. Sve je to Ruma, ali i mnogo više.
Danas po ulicama ove moderne varoši kao da udaraju damari života. Svuda je žamor, boje, mirisi i sjaj.

ruma fasada
foto Jelena Dilber

Na velikom Gradskom trgu uz žubor vode mnoštvo ljudi pevljivog govora i s blagošću vojvođanskih lica na kojima i kad je teško, sve se podnosi strpljivo i tiho.
Odmah preko raskršća žuti se veliki zvonik pod oblacima. Kroz velika vrata izlazi mnogo ljudi sa nedeljne mise. Zastaju pred Hristovim raspećem i tiho pričaju. Prilazim im i oni kao da jedva čekaju da podele sve što neko želi da zna.

ruma crkva kat pet plus
foto Jelena Dilber

Iza njih je katolička crkva Uzdizanje Svetog Križa, podignuta početkom 19. veka na mestu stare drvene i skromne crkvice. Sada se ponosno diže ka nebesima. Govore mi da uđem i pogledam veliki oltar na kome je oslikano kako se put neba podigao Sveti krst, statuu Bogorodice sa Hristom i oslikane Blagovesti. Posle tek završene mise među drvenim klupama još se osećaju njihove tihe reči i crkva ostaje sama u tišini.

ruma muzej
foto Jelena Dilber

Odmah do nje, u senci gustih krošnji skriva se Zavičajni muzej Rume u koji je stala sva istorija ovog kraja, od najdavnijih vremena do današnjih dana. Najzanimljivija mi je priča o tome kako je muzej svoje mesto pronašao u zgradi sazidanoj za potrebe škole vlastelinstva Pejačevića, osnivača Rume, a danas je jedna od najlepših očuvanih zgrada iz perioda kada je južna Ugarska bila pogranični deo Vojne krajine.

ruma crkva pr 5 plus
foto Jelena Dilber

Odmah niže, iza ograde od kovanog gvožđa, blista još jedan zvonik nad crvenim krovom. Na klupama među cvećem u porti sedi mnoštvo ljudi. I oni, pričljivi da upute svakog ko je nov u njihovom gradiću, jedan drugog dopunjavaju dok mi govore o pravoslavnoj crkvi Svetog Duha. Kažu mi da je nekada davno na ovom mestu bilo mnogo kuća u kojima su živeli Grci i Cincari i da im je njihova crkva bila mnogo udaljena pa su činili sve da podignu još jednu bližu, svoju. Posle mnogo peripetija, bolesti i ratova, sredinom 19. veka podigla je svoj zvonik ka nebu. Pričaju mi i o čuvenom ikonostasu Uroša Predića pa krećem da uronim u miris tamjana i spokoj koji narušava samo pucketanje sveća koje dogorevaju.

ruma crkva pr
foto Jelena Dilber

Ulice Rume mirišu na lipu koja samo što nije raspukla svoje cvetove i iz davnih vremena vraćaju u ovo naše, koje ne haje za mir i samovanje. Iz njih izranja ono najlepše u gradu – hotel Park blista u majskom danu.

park
foto Jelena Dilber

Ako imate sreće kao ja, možete biti njihov gost. A ako vam se to dogodi, osetićete dah čarolije velikog sveta. U blistavom staklu u kome se ogledaju sunčevi zraci ili u hiljadama svetiljki koje se u noći zapale kao da ste daleko od sivih srpskih gradova i lica.

ruma pice dobrodoslice
foto Jelena Dilber

Tu će vas dočekati dobrodošlica, iskrena i srdačna, rashlađeno vino sa fruškogorskih vinograda, velnes centar za opuštanje, mirisna hrana za uživanje, tišina za spavanje i pogled sa vrha na Rumu i Frušku goru pod rumenim suncem koje se gasi. Ima li šta lepše?

ruma soba ss
foto Jelena Dilber

A kad se odmorite, možda ćete poželeti da pustite zrake sunca da miluju vaše lice i udahnete mirise prirode koji će vam vratiti boju u obraze. Za to vas čeka Borkovac, kako mu i samo ime kaže, carstvo visokih borova i opojnog daha četinara i šarenog majskog cveća.

ruma borkovac borovi
foto Jelena Dilber

Skriveno među bujnim zelenilom plavi se Borkovačko jezero. Na mestu nekadašnjeg istoimenog potoka danas je tu velika voda omeđena zelenom bujnom travom koja vas vuče da sednete na nju i samo gledate u tu modru vodu koja se mreška pod vetrom dok se uz nju nadglašavaju žabe u kreketanju i ptice koje ih klikćući nadleću. Priroda se baškari u svojoj lepoti i zvucima.

ruma borkovac jezero
foto Jelena Dilber

Ako poželite da osetite planinski dah Fruške gore, iz hotela će vam izaći u susret. Organizovanim prevozom stići ćete do njenih padina i gustih mirisnih šuma. A na zatalasanim obroncima bele se kuće Vrdnika.

ruma vrdnik manastir
foto Jelena Dilber

Tu je i stari manastir Vrdnik, poznat i pod nazivom Ravanica. Dok se sunce probija iza oblaka, još više obasjava njegovu sjajnu belinu. Ispred manastirskog konaka gužva. Stara monahinja priča da se ni ne zna koliko je manastir star, veruje se oko pet vekova. Ne zna se ni ko ga je tačno sagradio. Pričalo se da je to bio knez Lazar, ali za to nema mnogo dokaza. Kada su ga Turci spalili, obnovili su ga monasi iz manastira Ravanice pokraj Ćuprije. Tada su sa sobom na Vidovdan početkom 19. veka doneli mošti kneza Lazara i otad nosi naziv Mala Ravanica. Burne istorije, rušen i obnavljan, konačno je dočekao mirniju sudbinu krajem prošlog veka. Baš kao i Lazareve mošti. Danas se ovde čuva njihov mali deo u staklenoj posudi u kivotu i komad odeće kneza mučenika.

ruma vrdnicka kroz ogradu
foto Jelena Dilber

A put vijuga dalje, kroz šume tako bujne da zaklanjaju sunce. I kao da se i priroda prepliće sa nekim davnim vremenima, starinski makadamski put vodi nas do velikog naselja svog u drvetu. Iz gustog zelenila izvire etno – naselje Vrdnička kula.

ruma vrdnicka ja5
foto Jelena Dilber

A u njemu kao pod konac drvene kućice među jarko zelenom travom, omeđene gustim šumama borova i lipa. Pod toplim suncem miris drveta oseća se još jače a beli krupni obluci kao da upotpunjuju njegovu lepotu.

ruma vrdnicka vinogradi
foto Jelena Dilber

Odavde pogled puca na najlepše fruškogorske vinograde. Zeleni se planina, sva talasasta u svojoj bujnoj netaknutoj prirodi i čini vam se kad biste se zagledali u njene tamne senke, videli biste i skrivene životinje kako u njoj dišu.
A nad drvenim brvnarama ponosno se uzdiže Vrdnička kula, po kojoj je i ceo ovaj kraj dobio ime. Stoji i odoleva vekovima jer kažu da je jedino ona ostala od velikog utvrđenog grada iz 14. veka. A kada bi ona mogla da nam prišapne šta se sve tu tokom vekova zbivalo, ko zna šta bismo saznali jer veruje se da je i ona podignuta na mestu nekadašnjeg rimskog utvrđenja koje je podignuto još u vreme cara Proba, koji je ovom krajevima vladao iz velikog Sirmijuma.

ruma vrdnicka kula u pozadini
foto Jelena Dilber

Ali, kao što se iz davnih vremena uvek moramo vratiti u ovo naše, tako se i iz mirisnih šuma podno fruškogorskog venca vraćamo u Rumu. Da sa vrha hotela Park gledamo kako sunce nestaje u beskrajnoj ravnici poput pučine dok boji nebo najlepšim zagasitim nijansama. Da dočekamo toplu i opojnu noć koja miriše na vruću zemlju koja pulsira od života. Da zaronimo u velike jastuke poput onih starinskih sremačkih punih belog perja i na njima otplovimo u carstvo snova. A da li posle toga može da osvane bilo šta drugo sem srećnog dana? Sigurna sam da ne može…

ruma kraj.jpg
foto Jelena Dilber

P.S. Veliku zahvalnost dugujem vlasniku hotela Park, gospodinu Srbi Iliću, kao i ljubaznom osoblju, a najveću menadžeru prodaje i marketinga Nikoli Boriću, bez koga ovaj tekst nikada ne bi nastao.

Hotel Park, Ruma

2 коментара: